Najava olimpijskog turnira sa Tomom Bujasom

Trenutak pre nego što turnir u Tokiju preuzme scenu, osvrćemo sa na Olimpijske igre kao kolevku sporta, i odnos vaterpola kao discipline prema Igrama. Pomaže nam golman i vaterpolo-novinarski ronin Tomislav Toma Bujas, autor kolumni i intervjua na portalu Dance.hr, sa kojim smo napravili razgovor, a njega i njegove tekstove možete pratiti na Facebook profilu.

U isčekivanju najznačajnijeg vaterpolo događaja, želimo da promislimo zašto je on toliko presudan za vaterpolo. Najpre tu je sam turnir, svakako najveći u vaterpolo sportu, a pre i posle njega Olimpijada, odnosno četvorogodišnji period u kome se radi, planira i formira selekcija za same Igre.

– Hvala vam na pozivu za ovaj intervju i pozdrav uvaženim čitateljima Vaterpolo vesti. Kad si me pozvao da uradimo osvrt, pomislio sam kako neću mnogo filozofirati, kako obično činim u svojim člancima, ali ti odma napadaš filozofskim pitanjem – rekao je Tomo na početku i nastavio:

– Olimpijske igre jesu vrhunac vaterpola, ali ne i nekih drugih sportova što dovoljno govori o tim sportovima. Meni OI predstsavljaju sport u najlepšem i najčistijem obliku. One u sebi sadrže sve one ideale i vrijednosti koje mi kao sportaši i kao ljudi nastojimo dosegnuti i po kojima merimo sami sebe. Olimpijski ciklus, možemo reći ciklusi uopšte, jednostavno su deo naše biologije, naše DNK. U jednom ciklusu sazdano je nebrojeno uspona i padova i mogućnosti jedne osobe ili jednog tima da ostane fokusiran na jedan cilj tokom četiri godine je ono što izgrađuje karakter sportaša, i sledstveno čoveka.

U fudbalu su Olimpijske igre nevažne, u tenisu manje bitne dok u košarci ima i većih takmičenja. Da li olimpijski duh vetri u sportovima koji odlično funkcionišu i imaju veliku popularnost nezavisno od OI?

– Da se razumimo, novac je, i mora biti, izrazito jak faktor i tema unutar sporta. Međutim, mislim da financijski element ne prodire tako duboko ka srži sporta, odnosno nije osnovni pokretač i motivacija kod dece. Ona, bar se nadam, žele biti šampioni, boriti se i sanjati velike snove. Sport je tu da im pokaže šta je neophodno da bi to pokušali. Tu je olimpijski duh važan. Ipak, svedoci smo da je sve više materijalnog segmenta uključeno u tu priču, zahvaljujući roditeljima ponajviše. Kad sam bio mali, ja sam sanjao Olimpijske igre, nikakve novce. Zahvaljujući mom vaterpolu ja sam imao jedno predivno i ispunjeno detinjstvo. Iako se moj san o Olimpijskim igrama verovatno neće ostvariti, to ne menja i ne kvari sve lijepe trenutke iz detinjstva. Sve je to zahvaljujući vaterpolu.

Ipak, kada je sve zasnovano na uspehu na OI, disciplina počinje da tavori van tržišta. Vaterpolo je slabo pozicioniran kao sportski sadržaj, pa dolazimo do paradoksa da jedan sport kao što je vaterpolo previše zavisi od OI. Kakvo je Tvoje razmišljanje kada se stvari pogledaju iz takvog ugla?

– Mislim da si u krivu kada kažeš da je vaterpolo slabo pozicioniran. Vaterpolo se uopće nije pozicionirao. Lako bi se izašlo na kraj s problemima da se tu nešto pokušavalo, makar se i pogrešilo. Problem vaterpola je što naš sport previše zavisi od državnih primanja. Bilo na ovim prostorima ili van. Samim tim definirana je vlast unutar našeg sporta. I to mi ne bi smetalo kada bi vodeći ljudi dozvolili nešto novo, i ne bi smatrali svaki pokušaj mimo njih kao napad na sebe i svoj položaj. Oni automatski svaki pokušaj suptilno koče na svoje načine i usporavaju bilo kakve poslovne kretnje unutar našeg sporta. Možda i grešim, ali sigurno ne stvaraju zdravo poslovno okruženje za naš sport. Olimpijskim igrama se nekada daje i previše značaja upravo zbog toga što rukovodeći kadar mora da opravda državna primanja. Jedino nacionalnim uspjesima oni mogu sebe izravno pozicionirati kao zaslužne za taj uspeh. A to je samo deo, jer se stvar ne završava na nacionalnim savezima nego na krovnoj organizaciji.

Vratimo se na samu igru. Budući da si golman, možeš li nam protumačiti jednu tvrdnju koju smo čuli od stručnih ljudi da je mera kvaliteta golmana najizraženija u polufinalnim duelima na velikim takmičenjima?

– Ajmo reć da si možda u pravu. Nisam još ćua tu izjavu, ali ako ćemo tako razmišljati onda bi po mome svaka utakmica u životu golmana bila polufinale vrhunskog takmičenja. Moj je pristup da je golman dobar koliko i njegov zadnji nastup. Naravno, moguće su oscilacije, ima dobrih i loših partija. Mislim da je odlika velikih golmana konzistentnost u nastupima. Bilo bi bolje reć da te polufinalne utakmice čine razliku između golmana koji su odlični i onih koji će otići u legendu.

Nakon grupne faze u Tokiju, imamo osam utakmica na putu do medalja. Lako se može desiti da bude peteraca. Šta je presudnije, kvalitet šuta ili golman?

– Mislim da je golman uvek taj koji ima malu prednost u takvim situacijama. Za razliku od fudbala, u vaterpolu ne postoji neobranjiv udarac.

Hvala Tomo, želimo Ti uspeha u bazenu i mnogo tekstova koji će Te proslaviti kao blogera.

– Pozdrav vama i redakciji Vaterpolo vesti, a ja se i dalje nadam da će me svet osim po kolumnama van bazena možda imati priliku i zapamtiti po mojim igrama u bazenu.