Aleksandar Ivović se oprostio od reprezentacije Crne Gore

Legendardni 36-godišnji vaterpolista i jedan od najboljih igrača na svetu, Aleksandar Ivović, oprostio se od reprezentacije Crne Gore, za koju je igrao od 2006. godine. Ispostavilo se da je njegov poslednji nastup u reprezentativnoj kapici bio na Olimpijskim igrama u Tokiju i sigurno da Ivović upravo žali za olimpijskom medaljom, budući da je Crna Gora tri puta sa igrala polufinale, ali da nije uspela da osvoji medalju.

– Neke nam se želje neće nikada ostvariti. Ali i to čovek mora da prihvati i nastavi. Svaki drugačiji rezon bi bio pogrešan – ovako je Aleksandar Ivović neformalno-formalno pričao prošlog leta posle Olimpijskih igara u Tokiju, a u intervjuu za Pobjedu rekao je:

– Nisam spreman da 100 odsto odradim olimpijski ciklus. Bilo bi sebično da nastupam na dva takmičenja i mladom igraču otmem neprocenjivo iskustvo. Imam 36 godina, ne 26, zato i nije čudno što sam odlučio da se oprostim od nacionalnog tima – rekao je Ivović.

– Prošle godine mi je prvi put bilo teško da idem na pripreme reprezentacije. Osvojio sam sa Rekom Ligu šampiona 7. juna, a tri dana kasnije bio sam na pripremama nacionalnog tima. Iskren da budem, uhvatio sam sebe kako gledam u sat kada će trening da se završi. To mi se nije svidelo, jer ranije nikad to nisam radio – istakao je Ivović u veoma opširnom i odličnom intervjuu za Pobjedu.

Popularni Leka ponikao je u Jadranu iz Herceg Novog, ali je najveći deo karijere proveo u italijanskom Pro Reku, čiji je i danas kapiten. Do 2010. je nosio kapicu Jadrana, koji je u tim godinama imao sjajne igrače u svojim redovima. Potom je prešao u Italiju, gde se zadržao dve sezone, da bi 2012, po osvajanju evropske titule, kao i većina stranih igrača, napustio klub. Zaigrao je za dubrovački Jug, koji je imao sjajnu sezonu i važio je za glavnog favorita u Ligi šampiona, ali ga je u finalu u Beogradu zaustavila Crvena zvezda. Vratio se Ivović potom u Pro Reko, za koji i dalje nastupa, a u međuvremenu je osvojio još dve titule šampiona Evrope, 2015. i 2021. godine, kao i veliki broj domaćih trofeja u Italiji.

Najveći uspeh u kapici Crne Gore mu je evropsko zlato iz Malage 2008. godine, a ima još 13 medalja, od kojih su četiri zlatne. Ima evropsko srebro iz Ajndhovena, Beograda i Budimpešte, odnosno sa Svetskog prvenstva u Barseloni. Po dva puta je bio u najboljem timu na Olimpijskim igrama i Svetskim prvenstvima, a nekoliko puta je bio i najbolji strelac na velikim takmičenjima.