Prlainović: Ponosan sam na rivalstvo Srbije i Hrvatske

Andrija Prlainović, Srbija - Hrvatska

(Foto: VSS / UNIQA)

Hrvatski portal index.hr napravio je intervju sa Andrijom Prlainovićem.

Jedan od najboljih vaterpolista sveta, koji je osvojio sve što se moglo osvojiti, Andrija Prlainović, u intervjuu za poznati hrvatski portal index.hr, govorio je o velikom rivalstvu Srbije i Hrvatske, sastavu i igrama Srbije na Svetskom šampionatu u Južnoj Koreji, gustom kalendaru, novim vaterpolo pravilima, kao i o drugim interesantnim stvarima.

Srbija i Hrvatska su u prethodnim godinama odigrale mnogo važnih duela. Jedno vreme je Srbija bila mnogo bolja, pa je ubedljivo slavila u finalu Svetskog prvenstva u Kazanju i Olimpijskih igara u Riju, kao i u prvom meču na Evropskom šampionatu u Beogradu. Potom su Hrvati nanizali nekoliko pobeda, pre svega u polufinalu Svetskog prvenstva u Budimpešti i kasnije u Evropa kupu. Poslednji duel dve selekcije su odigrale u finalu Svetske lige u Beogradu, kada je Srbija posle velikog preokreta pobedila 12:11.

Prlainović je uvek raspoložen protiv Hrvatske, a pamti se njegova partija u polufinalu u Budimpešti, kada je u porazu od 12:11 postigao šest golova.

Srbija je u Južnu Koreju otputovali sa podmlađenom ekipom i posle šest godina neće biti u konkurenciji za medalju. Na pitanje kako to tumači, Prlainović je rekao:

– Mislim da je ovo drugi put u poslednjih 15 godina da Srbija nije među najbolje četiri na bilo kojem velikom takmičenju. Ovaj put smo ciljano odlučili ići sa rezervnim sastavom, a momci koji su igrali na ovom turniru pokazali su da Srbija ima i dalje ogroman potencijal i da se ne treba brinuti za budućnost srpskog vaterpola. Išlo se sa sastavom za koji se moglo pretpostaviti da će teško moći u kontinuitetu igrati jednako dobro ceo turnir. U grupi smo igrali odlično, a u četvrtfinalu je Španija bila bolja i jača. Nije to ništa neobično, ova reprezentacija Srbije je imala znatno manje vremena za pripreme od ostalih ekipa na turniru. Ova ekipa je formirana praktično nakon završetka Svetske lige, pre manje od mesec dana. Najvažnije je imati strpljenja, a uveren sam da će Srbija i nakon Tokija imati moćnu reprezentaciju. To je ovaj turnir i potvrdio.

Andrija Prlainović

(Foto: waterpoloserbia.org)

Mnogi će reći da su Hrvatska i Srbija svet za sebe u odnosu na ostale reprezentacije i da su to utakmice nad utakmicama. Kako vi gledate na taj rivalitet?

Srbija i Hrvatska su u poslednjih desetak godina odigrale nekoliko zaista epskih utakmica. Spomenuli ste utakmicu u Budimpešti, ali bilo ih je još nekoliko zaista čudesnih, poput ove poslednje u Beogradu u finalu Svetske lige. Svaka utakmica sa Hrvatskom je priča za sebe, u njima uživamo svi. Mi igrači, publika, kako ona u Srbiji i Hrvatskoj tako i fanovi vaterpola širom sveta jer su dueli te dve reprezentacije nešto najbolje što današnji vaterpolo nudi. Naše međusobne utakmice su prava sportska priča, u sjajnim smo odnosima s njima, stručni štab obe reprezentacije je takođe u prijateljskim odnosima i verujem da će tako biti i dalje. Nema potrebe da bude bilo kako drugačije jer politici nismo dopustili da pokvari ovo što imamo.

Region je svaki put oduševljen kada se posle utakmice selektori Tucak i Savić zagle. Da li je tužno da se divimo stvarima koje bi trebale biti normalne?

Nacionalizmom se i u Srbiji i u Hrvatskoj bave samo oni koji nisu sposobni kvalitetno obavljati ono što bi trebali raditi, zbog čega su izabrani i postavljeni na neke funkcije, pa zbog toga što su nesposobni u svojim profesijama posežu za nacionalizmom i udaraju po najnižim strastima kako bi trovali narod. Kako politika u svim zemljama bivše Jugoslavije nema što ponuditi narodu, bolji život i dobar standard, onda nude samo nacionalizam, a to je tužno. Nas sportiste, pogotovo nas koji smo među najboljima u svetu, ta priča ne zanima i ne bi nas trebala zanimati. Naš jedini interes je sport, a s Hrvatskom imamo fantastično sportsko rivalstvo i na to sam ponosan.

Ivica Tucak i Dejan Savić, Srbija - Hrvatska

(Foto: VSS/UNIQA)

Selektor Savić je u Koreju poveo drugi sastav, te je sedam najiskusnijih igrača na odmoru. Kako je došlo do te odluke? Sa sportske strane, je li u redu žrtvovati jedno SP?

Odluku da nas nekoliko starijih ne putuje u Koreju, da se odmorimo, donio je selektor Dejan Savić. Nekolicina nas je deo reprezentacije već 15 godina. Odradio sam sve pripreme i svaki turnir od 2005. Nijedno leto nisam preskočio i mislim da je ovo dobra odluka, da se malo predahne pred najvažniju godinu u olimpijskom ciklusu kako bismo u Tokijo otišli željni i motivsani da uzmemo zlato. To je glavni razlog zašto smo dobili predah ovog leta. Pitate me vredi li žrtvovati jedno Svetsko prvenstvo? Nije ovde ništa žrtvovano. Poslali smo dobru reprezentaciju, a ti momci su budućnost ne samo srpskog nego i svetskog vaterpola. Igrači koji su dobili predah u karijeri imaju po dva zlata na svetskim prvenstvima, jedno srebro i bronzu iz Budimpešte od pre dve godine. Život nam se neće promeniti zbog jednog propuštenog takmičenja, a momcima koji su sad dobili priliku ovaj turnir će značiti puno u karijeri.

Rukometaši tvrde da ih ubija hiperinflacija takmičenja u rukometu. Da li je slično i u vaterpolu?

Jedan od razloga ovog predaha je i taj prekrcani kalendar. Ubija nas to. Čelnici FINA i LEN se ponašaju bezobzirno, kao da nismo ljudi, nego mašine. Ne postoji ni minimum empatije prema igračima. Obe organizacije se preko leđa nas igrača međusobno prepiru i prave kalendar, a da nikoga od njih zanima što na sve to imamo reći mi koji smo u bazenu. Takve brutalne kalendare prave ljudi koji spavaju u hotelima od pet zvezdica i za to dobijaju dnevnice. Nikad niko od njih nije ni pomislio da vidi šta imamo mi reći i da se pokušamo dogovoriti kako bismo pronašli najbolje rešenje pa da svi igrači na turnir dođu maksimalno spremni kako bi pružili najbolje što mogu i znaju. Svi sportovi su po tom pitanju napravili neki pomak, jedino se u vaterpolu dogodilo da je sad kalendar još gori nego što je bio pre 15 godina. Najgore je to što nisam siguran da će se bilo šta promeniti na bolje.

Andrija Prlainović, Srbija - Hrvatska, Evropsko prvenstvo

(Foto: VSS / Marcel ter Bals)

Igor Milanović je jednom rekao da vaterpolo mora pod hitno promeniti pravila i postati atraktivniji za gledaoce jer ovako ono što se događa u bazenu ne razumeju ni igrači ni treneri. Šta vi kažete?

Nova pravila koja su na ovom turniru stupila na snagu su dobra, dodatno će ubrzati igru. Bude li se nagrađivala kretnja, te bude li se sankcionisalo svako držanje igrača u kretnji bez lopte, to će spasiti vaterpolo i ovaj sport tu bi, uveren sam, dobio na popularnosti i kvalitetu. Situacije u kojima obrambeni igrač drži dve ruke na napadaču u fazi presinga bio je najgori deo vaterpola i uvođenjem novih pravila siguran sam da bi se dobilo na popularnosti i zanimljivosti. Vaterpolo je jedini sport uz fudbal u kojem se velika takmičenja igraju u junu i julu. Tu nemamo konkurenciju i bilo bi sjajno kad bi više vaterpolo utakmica bilo televizijski popraćeno kako bi se ovaj divan sport još više približio gledaocima. Takođe bih voleo da se utakmice više igraju na otvorenim bazenima nego u zatvorenim. Videli ste finale Svetske lige između Hrvatske i Srbije na Tašmajdanu. Bio je to pravi doživljaj i mislim da bi za sve bilo bolje i klupsku sezone igrati tokom leta kako bi se puno više utakmica igralo na otvorenom.

Prlainović je rođen u Dubrovniku, gde se vaterpolo izuzetno ceni.

Istina je da sam rođen u Dubrovniku, „najvaterpolskijem“ gradu na svetu. Dodao bih kako je na potezu od Dubrovnika do Kotora, a to je stotinak kilometara, rođeno toliko svetskih klasa u vaterpolu da je to fenomen koji je teško objasniti. U Dubrovniku sam rođen, ali to je jedino što me veže za Dubrovnik. Naime, krajem osamdesetih u Herceg Novom nije bilo porodilišta i postojale su samo dve mogućnosti: ili otići u Kotor ili Dubrovnik. Dubrovnik je bio bliži, a i inače smo više gravitirali Dubrovniku nego Kotoru, tako da sam, eto, rođen u gradu u kojem je vaterpolo više od sporta.

You may also like...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.