Sukno: Nemamo kompleks, Srbija ne menja igru ni kada joj ne ide

Najbolji igrač vaterpolo reprezentacije Hrvatske u velikom intervjuu za sajt hvs.hr pričao je o zanimljivim temama. zvanično najbolji vaterpolista Hrvatske u 2014. i 2015. godini rekao je na početku da će utakmica na otvaranju Evropskog prvenstva, protiv Srbije, biti otvorena.

– Ta prva utakmica koju mi igramo s njima je po meni sasvim otvorena. U redu, svi govore “Srbija je favorit”. Jeste, vrlo su jaki i imaće punu Arenu iza sebe, no, ako se mi ne prepadnemo… Sad, da li je domaći bazen prednost? Mislim da jeste za vreme utakmice, ali sve ono pre, s pompom koja se stvara, velikim očekivanjima, nervozom, to možda malo sputava. Kada počne utakmica, vrlo često mi i ne čujemo toliko publiku jer smo koncentrirani na loptu, bazen, sebe, suparnika, ali sigurno ti i tribine daju neku snagu. Malo poguraju kad zapne. Međutim, lepo je igrati i kada su svi protiv tebe! Važno da su tribine pune.

Na pitanje da li je nekada igrao pred 11.000 ljudi, koliko zvanično iznosi kapacitet Arene, Sukno je rekao da bi voleo da bude puno.

– Do sada je rekord, bar meni, bio nekih 6-7.000. Daj Bože da bude puno, mada me je malo strah kako će to izgledati na drugim utakmicama, kada ne bude Srbije. Recimo, ko će gledati Hrvatsku i Maltu? Makar, imaju probleme i veći sportovi kada je o tome reč. Gledao sam košarkaško EP i mislim da je puno bilo samo kada je Francuska igrala. Makar, mogla bi ispunjenost biti dobra jer su blizu i Hrvatska, i Mađarska, i Crna Gora, nisu daleko Grčka, Italija…

Prošle godine Srbija je dva puta razbila Hrvatsku, pa je logično pitanje bilo – da li Hrvatska ima kompleks od Srbije?

– Kada izgubiš, onda sve moraš prihvatiti. Od mišljenja javnosti, drugih trenera, pa i do priče o kompleksu. Svi govore da je Srbija nepobediva, ali u Bergamu smo mi sami sebe pobedili. Srbija se dosta izgubila u početku te utakmice, mi poveli, kontrolisali utakmicu, a onda se odjednom “ugasili”. Poklonili smo im 2-3 gola. Otvarali smo im sami prostor da oni daju lake golove. Oni su se tako oporavili od početnog šoka. U Kazanju smo mi poveli 2:0, ali su oni to brzo nadoknadili i mi nismo uspeli pratiti taj ritam. Ne sme nam se događati da se jednostavno tako “ugasimo”, raspadnemo, ne damo gol gotovo dve četvrtine, a da od njih gotovo svaki igrač da gol. To je ipak bilo finale SP. Dakle, nismo pružili maksimum, ali ne bih rekao da je reč o kompleksu. Verujem da će u Beogradu biti drugačije. Ne očekujemo da već u prvoj utakmici, baš protiv njih to bude najbolja igra, ali nadam se visokom nivou naše igre, pa i pobedi.

Najbolji igrač Hrvatske odlično poznaje selekciju Srbije i zna da se Prlainović, Filipović i drugovi nikada ne predaju.

– Dosta su slični nama kao škola, ali imaju izuzetno visoku kvalitetu odigravanja kada su pod stresom i nervozom. Oni i kada gube rezultatski, ne gube glavu. To su toliko puta dokazali. Oni su u polufinalu EP u Budimpešti već bili gotovi protiv Crne Gore, trebali su ispasti i čudom su se vratili. Pa u Šangaju na SP 2011. protiv Mađarske, potpuno isto. U Londonu za bronzu na OI opet protiv Crne Gore, slično u Pekingu 2008. To su sve bile utakmice u kojima su gubili po 3, 4 pa i pet razlike i vratili se. Dakle, prikazuju mirnoću kada gube. Njima kada i ne ide, ne menjaju igru. Dakle, protiv njih moraš biti skoncentrisan celo vreme 100 posto. Nema opuštanja ni sekunde ako ih misliš dobiti.

Na konstataciju da Srbija i dalje “izbacuje” vanserijske igrače, poput Mandića i Subotića, Sukno je imao zanimljiv odgovor.

– Tu dolazi do izražaja hrvatski sindrom. Hrvat uvek očekuje od mladog igrača da je kao “nacrtan” i da ga treba samo malo isprofilirati. Srbina kada pitam za nekog njihovog igrača, on mi uvek odgovori – odličan! Kad pitaš Hrvata za Hrvata, onda krene “ne znam, nije mi baš nešto, ne sviđa mi se… ne znam, frizura”. Shvatate šta hoću da kažem, mi samo tražimo manu. Nama večno neko nešto ne valja. Ne znam ima li u ovoj državi više idealnih. Takav smo narod.