Igor Gočanin: Glasao sam za Sora, ali pojedine izjave nisu dostojne funkcije predsednika, strahovito sam razočaran

Nekadašnjem trofejnom vaterpolisti Partizana, olimpijskom šampionu iz Seula 1988. i evropskom prvaku iz Atine (1991) sa selekcijom Jugoslavije, ne dopada se način na koji je Slobodan Soro, doskorašnji čelnik Novog Beograda, započeo mandat u Vaterpolo savezu Srbije, a o tome je govorio u opširnom intervjuu za Danas.

– Ne izgleda mi sve ovo dobro. Selektor Stevanović je radio kvalitetno svih ovih godina. Sa poslednja dva takmičenja je sa igračima doneo dve zlatne medalje, olimpijsku i evropsku. Bilo je nekih prvenstava gde smo, pod znacima navoda, kiksirali, ali to ne umanjuje kvalitet njegovog rada. Izjava Sora da su ova odličja plod momenta inspiracije ne stoji, jer tako ocenjivati višegodišnji rad, ne samo Stevanovića, već i svih tih momaka, nije u redu. Poprilično se olako zanemaruje trud i sve što su uradili u minulom periodu. Sorova izjava je bila malo ishitrena. Stevanović je podneo ostavku, jer kao trener ne voli da se nečiji rad obezvređuje. Možda je pomalo neočekivano, ali iz ugla čoveka koji je dugo igrao vaterpolo i aktuelni sam predsednik Skupštine Udruženja vaterpolo trenera, smatram da ta izjava ne stoji – objašnjava Gočanin za Danas.

Da li ste iznenađeni Stevanovićevom brzopoteznom reakcijom?

– Došlo je do momenta kada su pre svega klupski interesi pokušali da nadvladaju reprezentativne, što je pogrešno, pa me Stevanovićev korak nije začudio. Iskreno da vam kažem, ni ja nemam nameru više da budem predsednik Skupštine Udruženja vaterpolo trenera, jer predosećam da ono što predstoji u našem vaterpolu neće biti baš sjajno nakon poslednjih dešavanja.

Kritikovali ste i ranije argumentovano pojedine poteze čelnika prethodnog rukovodstva. Da li je promena na čelu VSS bila neophodna?

– Ja iskreno ne znam ni da li je konstituisan novi Upravni odbor. On treba da verifikuje ostavku selektora. Određena procedura za to mora da postoji, iako je ostavka neopoziva. Naravno da je tu presudna uloga predsednika Vaterpolo saveza. Način na koji je Slobodan Soro izneo svoj program nije težak. “Ja želim da klubovi jačaju, želim da selektor reprezentacije ne radi u klubu jer je to stara praksa i donosi nefer status drugim klubovima i tako dalje”. Mi smo to sve odavno znali. Ali, treba da se napravi strategija i da se jasno kaže kako će to da se sprovede u delo.

Vi ste ranije iznosili konkretne predloge, ali oni nisu zaživeli?

– Podneo sam inicijativu da se vaterpolo proglasi za sport od nacionalnog značaja. Nisam prvi koji je to uradio, radili su to i pojedini klubovi pre mene, ali ja sam, što se kaže, malo više zasukao rukave. Udruženje vaterpolo trenera koje broji između 150 i 200 aktuelnih trenera u Srbiji je stalo iza te ideje. Bivši predsednik Viktor Jelenić je izneo moj predlog na pretposlednjoj Skupštini Vaterpolo saveza Srbije, gde je predlog i usvojen, ali ne znam dokle se stiglo u realizaciji.

– Smatram da velika većina problema koje imamo u vaterpolu dodelom tog statusa može da bude rešena. Od problema jačanja klubova i njihovog finansiranja, do statusa klubova, pre svega u odnosu sa lokalnim samoupravama. Zatim, status ženskog vaterpola je poprilično loš. Sve to je povezano sa lošom infrastrukturom koju imamo. Hendikepirani smo činjenicom što smo vodeni sport. Bazeni su malo skuplje igračke, ali trebalo je godinama unazad da se napravi bolja strategija i pogotovo da bude završen trenažni centar u mojoj Vrnjačkoj Banji koji me je i povukao da se pozabavim ozbiljnije tim pitanjem – kaže Gočanin i nastavlja:

– Da vaterpolo ima status u Republici Srbiji u skladu sa svim medaljama koje je doneo državi, ne bi bilo ovih problema koje mi sada imamo. Ako nemate dobru infrastrukturu, ne možete da radite na omasovljenju, ne možete da približite školsku decu bazenima, plivačkom ili vaterpolo sportu i tako dalje. Ja ne govorim o struci i o treningu, ja pričam o bazi. I to nećemo rešiti dok ne poboljšamo infrastrukturu i status vaterpola u srpskom sportu – objašnjava trener u VK Goč iz Vrnjačke Banje.

Nije se puno radilo na pokušaju da se vaterpolo kao sport približi novim generacijama?

– Ne možemo da pobegnemo iz kože da smo vodeni sport, da nismo popularni kao fudbal, košarka ili odbojka. Malo više ljudi nas prati preko leta kad je lepo vreme i kad bazeni mogu da budu puniji, kada igra reprezentacija i to je sve. Međutim, mora da se poradi po pitanju prisutnosti našeg sporta u medijima. Gde smo mi u medijskom prostoru, zašto ima toliko malo utakmica na javnom servisu? Status sporta od nacionalnog značaja promenio bi sve iz korena. Koji su glavni problemi i kako se rešavaju? Ja sam to želeo da čujem u uvodnom izlaganju od novog predsednika VSS, da se ponude rešenja. Za loš status srpskog vaterpola, sve smo to mi pričali i znali, a ja i konkretno izneo svojevremeno u svom otvorenom pismu.

Delujete razočarano posle ovih promena u VSS?

– Jesam razočaran. Ne malo, već strahovito. I ja sam glasao za Sora sa pozicije predsednika Skupštine Udruženja trenera, ali ima mnogo stvari koje nisu u redu u njegovom izlaganju i o tome ne može da odlučuje jedna osoba. Smatrao sam da treba uvesti određene promene u naš sport i da sa novim ljudima određene promene treba i da dođu. Konkretno, više sam mislio na taj status vaterpola kao sporta od nacionalnog značaja. Ni na kraj pameti mi nije bilo da takmičarsko rivalstvo Novog Beograda, Radničkog ili nekog trećeg kluba može da dovede do toga da nekome “padne glava”. Pojedine izjave Sora u startu nisu bile dostojne funkcije predsednika Vaterpolo saveza Srbije.

Da li se u srpskom vaterpolu stvorila ozbiljna polarizacija na Novi Beograd sa jedne i Radnički iz Kragujevca sa druge strane?

– Aleksandar Šapić kao prvi čovek Novog Beograda ima pravo da ceni svoj rad, trud, zalaganje i ulaganje koje je imao u klub koji je osnovao. On se javno bavi političkom funkcijom i nije mi jasno kako sada neko može da ocenjuje sukob interesa trenera Radničkog koji je ujedno i selektor reprezentacije, a ne ocenjuje svoj. Šapić je javna ličnost iz sveta politike, jedan od ljudi iz vrha vladajuće stranke. On je gradonačelnik Beograda. Logičnije je da on kao takav, ako sedne na klupu svog kluba, može da izvrši pritisak na nekog domaćeg sudiju pre nego selektor. Ne znam da li je to po statutu Vaterpolo saveza Srbije, ali Šapićevo prisustvo na klupi isto tako negativno može da deluje na nekog sudiju ili igrača, nekog reprezentativca budućeg ili aktuelnog i tako dalje. Prema tome, što se tiče tog konflikta interesa, toga je oduvek bilo. Soro je i nabrojao koji su sve treneri bili u tom sukobu, ali ako je nešto u interesu srpskog vaterpola i donosi medalje, zašto tako nešto menjati. U tom slučaju može da se napravi presedan i ne treba sklanjati uspešnog selektora.

Da li se plašite da može da dođe do lančane reakcije na Stevanovićevu ostavku, pa da i pojedini igrači povuku određene poteze?

– Naravno, naravno… Znate i sami kakav je odnos Novog Beograda bio prema Dušanu Mandiću i Nikoli Jakšiću. Oni su tamo imali avanturu koja se završila loše, pogotovo Mandićeva. Bilo je i trenera koji takođe nisu otišli zadovoljni iz Novog Beograda. Ne znam kako će sve to sada da izgleda. Zato sam vam i rekao da neću više da budem predsednik Skupštine Udruženja vaterpolo trenera jer smo mi sada očigledno u nekim mutnim vodama koje se meni ne sviđaju. Ne bih da mešam struku sa momentima političke prirode. Stevanović je trebalo da bude ispoštovan do kraja Olimpijskih igara u Los Anđelesu, da se ne dira pozicija koja je napravljena kada je potpisivao novi ugovor.

Koliko ste lično zadovoljni radom Stevanovića na poziciji selektora Srbije?

– Uroš je prošao sve mlađe nacionalne selekcije. On je učestvovao u radu reprezentacija i mlađih kategorija i seniora 10 do 15 godina. Jedan je od stvaralaca ovih igrača koji su nam doneli uspehe. Radio je i sa damama i sa najmlađim selekcijama. Pratio je razvoj svih ovih igrača. Isprovociran je da podnese ostavku i ja sam, ponavljam, duboko razočaran.

Za kraj, ima li razloga za optimizam?

– Ja se nadam da će se ova priča oko nacionalnog tima pozitivno završiti. Imamo dobru reprezentaciju, ali strahujem da može da se dogodi igrački odliv ili da igrači ne budu zadovoljni. Imamo trenerske figure koje mogu znanjem da zamene Uroša Stevanovića. To nije toliko upitno, ali to više neće biti ta atmosfera. To je ono što je sigurno. Imamo lepu šansu da osvojimo četvrto olimpijsko zlato u nizu, što nije pošlo za rukom nikome u istoriji vaterpola i bilo bi šteta da je prokockamo – zaključio je Gočanin u razgovoru za Danas.