Jovana Pantović završila karijeru: Pamtiću čari Beogradske arene

Nekadašnja reprezentativka Srbije, Jovana Pantović, završila je igračku karijeru, u kojoj je branila boje Vračara, Taša 2000, Crvene zvezde, Senteša i Vojvodine.

Igračica rođena 1993. godine je u pravo u novosadskom klubu završila karijeru i to na najbolji mogući način, osvajanjem titule šampiona Srbije. To je Jovani 21. trofej u karijeri, a jubilarna, deseta titula prvaka države. Pored toga ima i 11 Kupova Srbije.

Prve vaterpolo zaveslaje napravila je u Vračaru, u kojem je provela pet godina. Potom se 2011. priključila Tašu, a dve godine kasnije je zaigrala za Crvenu zvezdu. Sa ta dva kluba osvojila je pet duplih kruna. Jedinu sezonu je provela u mađarskom Sentešu, sa kojim je zauzela četvrto mesto u domaćem šampionatu, a u razgovoru je istakla da žali zbog odluke da se samo posle jedne sezone vrati u Srbiju. Od 2017. je ponovo nosila kapicu Zvezde, sa kojom je tokom tri sezone, do 2020. godine, osvojila još pet trofeja. Zaigrala je zatim za Vojvodinu, sa kojom je osvojila tri duple krune.

– Vaterpolo sam počela da treniram 2006. godine u VK Vračar. To je zaista bilo jako spontano i slučajno, jer je to poslednji sport koji mi je bio u mislima da mogu trenirati. Te 2006. godine se održavalo čuveno Evropsko prvenstvo u Beogradu i mislim da je tada prvi put u istoriji bio prenos jedne ženske utakmice. Dan danas se sećam, bio je duel između Srbije i Holandije. Zainteresovala sam se, ali sam tada već trenirala karate i nisam planirala da menjam sport. Međutim, na insistiranje moje mame Tatjane ipak sam otisla na jedan trening i ostala. Imala sam tu sreću da na početku karijere imam zaista dobar trenerski kadar – kaže Jovana za Vaterpolo vesti.

Za reprezentaciju, sa kojom je prošla sve kategorije, debitovala je 2009. u Italiji, na Evropskom prvenstvu za igračice do 20 godina. Bila je član Univerzitetske reprezentacije u Južnoj Koreji 2015, a potom je odigrala i tri Šampionata Evrope, 2016. u Beogradu, 2018. u Barseloni i 2020. u Budimpešti. Kad se podvuče crta, sigurno će joj u sećanju ostati nastup na Evropskom šampionatu u Beogradskoj areni.

– Kada posmatram stvari sa ove distance sigurno je da postoji dosta toga na šta mogu biti ponosna. Za to ne vezujem samo uspehe, već i neuspehe koji su me nečemu naučili, a to je strpljenje i istrajnost. Sve što sam negde davno poželela ili maštala, a uglavnom sam maštala o realnim stvarima, sam i ostvarila. Uspela sam da osvojim trofeje, igram u mađarskom šampionatu, nastupam za reprezentaciju, osetim čari Beogradske arene. Sve u svemu, jedna celina koja je kompletirana. Ali, kada sve saberemo i oduzmemo, sigurno je ta 2016. godina, Beogradska arena i domaća publika, nešto što je obeležilo moju karijeru. Sad, da li postoji nešto za čim žalim, kada bih rekla ne, slagala bih. Postoji par stvari, žao mi je što sam se ranije vratila iz Mađarske. Iz ove perspektive ipak bih odigrala još koju sezonu.

Na pitanje da uporedi situaciju u ženskom vaterpolu danas u odnosu na period kada je ona krenula da trenira, Jovana ističe da se nešto dešava, ali da klubovima treba pomoć.

– Sigurno postoji razlika u odnosu na period kada sam ja počinjala i sad, dešava se nešto. Ali, sve je to jako sporo. Pomerimo se korak, pa se vratimo tri. Klubovi se bore, ali ne mogu sami. Počinje polako da se nešto menja na tom finansijskom planu, ali samo u poslednjih par godina, što nije dovoljno za neku adekvatnu budućnost, koju planiramo. Reprezentacija i klubovi gube dosta igrača u uzrastu između 18-te i 23-će godine, a složićemo se da je taj uzrast i najbitniji. Svako Evropsko prvenstvo igramo u drugom sastavu, gubimo u proseku po pet igrača, što je jako loše. Jednostavno, opet napominjem, klubovi ne mogu sami da se bore. Mora i sam Savez da se uključi u to, jer nije tajna da su žene uglavnom bile po strani. Sigurno je da će  biti potrebna najmanje dva olimpijska ciklusa i neki stalni sastav, da bismo mogli očekivati neki progres u budućnosti. Verujem da posle 17 godina provedenih u ovom sportu dajem neku najrealniju sliku. Kapu skidam klubovima i devojkama koje se zaista i pored svih prepreka i dan danas trude.

Poslednje tri sezone Jovana Pantović je provela u Novom Sadu, gde je, kako kaže, imala odlične uslove.

– Vojvodina ima odlične uslove za rad. Prednost je bazen koji poseduju, a uz to ide veliki broj termina za treniranje, teretana i tako dalje. Klub je dobro organizovan, svaki dogovor ispoštovan, nadam se da će tako nastaviti i u budućnosti. Dosta se radilo ove tri sezone i napravio adekvatan napredak. Devojke su lepo radile i bile posvećene, što je dalo adekvatne rezultate sada, a nadam se i u budućnosti. Sve su one još uvek mlade i imaju još dosta prostora za napredak.

Vaterpolo će, bar za sada, ostaviti po strani.

– Što se tiče nekih planova za budućnost, privodim kraju studije na FON-u, pa ću ići u tom smeru. Vaterpolo će neko vreme ostati po strani, a što se tiče budućnosti videćemo, nikad se ne zna.