Zašto klubovi igraju Ligu šampiona?

U saradnji sa portalima Total waterpolo, VLV, Danče i WaterpoloItaly, sproveli smo anketu i pitali predstavnike 12 klubova, učesnika Lige šampiona, koji su motivi za učešće u tom takmičenju. Svi klubovi su dobili email sa istim pitanjima, a posle pet dana stiglo je sedam odgovora, od Juga, Ferencvaroša, Hanovera, Špandaua, Breše, Pro Reka i Jadrana i ovim putem im se zahvaljujemo na izdvojenom vremenu. Na email nisu odgovorili Olimpijakos, Marselj, Dinamo Tbilisi, Ortiđa i Barseloneta.

1. Kako ste zadovoljni organizacijom takmičenja u „balonu“ i smatrate li da su uslovi adekvatni s obzirom na cenu koju plaćate (120 EUR po osobi za smeštaj)?

Ferencvaroš: Mi smo u „balonu“ u Budimpešti i zadovoljni smo uslovima. Smeštaj, hrana i organizacija su takođe odlični.

Hanover: Vrlo visoki nivo je u svakog segmentu, nemamo zamerki. Ukupno gledajući, ova sezona će biti jeftinija od prošle.

Jug: Uslovi na prvom turniru u Ostiji nisu bili idealni. Mi smo kao klub uputili predlog, što je rezultiralo puno boljim uslovima na drugom turniru. Takođe, žalili smo se i na cenu jer smo istražili da postoje jeftiniji hoteli u Rimu. Ali, moguće je da zbog balona rastu troškovi organizacije, iako nam je teško o tome govoriti jer nemamo sve informacije.

Špandau: U doba korone svi klubovi su pod finansijskim pritiskom. U Nemačkoj je situacija, nažalost, još gora zbog zatvorenih bazena za naše članove. Stoga smo izgubili 500 od 4.000 članova u poslednjih 12 meseci. Mislim da moramo razmotriti sve opcije kako bi, što je moguće više, smanjili troškove Lige šampiona, jer 120 EUR dnevno po osobi nije adekvatno za smeštaj koji imamo u Ostiji. Možda LEN može pronaći neko drugo rešenje za hotelski smeštaj koji bi mogao osigurati uslove koje traže korona pravila.

Breša: Naše iskustvo u Budimpešti je pozitivno i za „balon“ i za nivo predostrožnosti. Cena je svakako iznad uobičajnih za gostovanja, ali moramo uzeti u obzir sve specifičnosti trenutne situacije stoga je smatramo primerenom.

Jadran: Naša ekipa je u ovoj sezoni igrala turnire u Budimpešti. Oba su bila organizovana na vrhunskom nivou kako po pitanju hotela i usluga u hotelu, transporta tako i samih uslova na bazenu. Iako je cena visoka s obzirom da je ekonomska situacija uzrokovana Covid krizom jako izražena treba imati na umu da je u ovom trenutku organizacija turnira po sistemu „balona“ znatno komplikovanija i skuplja za organizatora. Ono što je izostalo na početku sezone, kada je određen sistem odigravanja u „balonu“ je poziv svim učesnicima da se prijave za organizaciju turnira po propisanim pravilima. Postoji mogućnost da bi se u tom procesu dobili bolji finansijski uslovi za klubove.

Pro Reko: „Balon“ u Ostiji predstavlja najbolje rešenje kako bi se odigralo takmičenje u trenutnoj situaciji pandemije.

2. Kada se uzmu u obzir troškovi i prihodi koje nudi organizator (LEN) za nastup u Ligi šampiona, takmičenje je samo po sebi neisplativo za svaki klub nezavisno o konačnom plasmanu. Smatrate li da je to u redu i koji su vaši motivi da nastupate u tom takmičenju?

Ferencvaroš: Profitablnost je važno pitanje godinama. Bez obzira na konačni plasman, klubovi su na gubitku. S druge strane, igrači se razvijaju igrajući Ligu šampiona jer se takmičenje protiv ekipa na najvišem niovu. Uz to, prestiž je važan i za klub kao i za igrače.

Hanover: To su pravila. Opšti uslovi poznati su svima. Cilj bi trebao biti poboljšanje općih uvjeta za klubove. Ako želimo igrati na višoj razini, to je moguće samo na međunarodnoj razini. Dakle, to je u redu.

Jug: Naš motiv je uvek nastupati u najelitnijem takmičenju.

Špandau: Da, vrlo je neprofitabilno, ali moramo pomoći LEN da održi Ligu šampiona živom u dobro poznatom formatu sa 16 klubova. To je posebno potrebno našim igračima kao motivacija za povratak bavljenja našim sportom na visokom nivou. Moramo ponovno organizovati domaće i gostojuće utakmice kako bismo aktivno promovisali naš sport u našem gradu i zemlji.

Breša: Učešće u Ligi šampiona je luksuz. Između honorara službenih osoba, prevoza i troškova smeštaja, to je čist teret koji klubovi moraju snositi. Motivacija za klubove dolazi iz ambicije koje imaju sve ekipe, igrati s elitnim evropskim klubovima.

Jadran: Činjenica je da je finansijska isplativost igranja Lige šampiona upitna i nepovoljna za klubove. Vaterpolo je nažalost izuzetno neprofitablan sport i kao takav je neprofitabilan iz aspekta svih takmičenja. Evropska klupska takmičenja u okviru LEN-a nemaju alternativu pa samim tim ni Liga šampiona, te jednostavno ukoliko želite nešto uraditi u sveetu vaterpola, kao klub, morate učestvovati i ovim takmičenjima. To je pogotovo izraženo za nas koji dolazimo iz jako male nacionlne lige i ova takmičenja nam znače razvoj ekipe i razvoj naših igrača, kao i reprezentativaca. Ono što se moramo u ovom trenutku zapitati je, ne kako je učiniti profitabilnom, već kako je iz dana u dan činiti manje neprofitabilnom.

Pro Reko: Liga šampiona je najviše sportsko takmičenje za vaterpolo klubove, svaka utakmica je izazov koji nam omogućava rast i takmičenje sa najboljim što naš sport može izraziti. To je takođe jako bitno i za igrače jer, nažalost, nacionalne lige nisu toliko podsticajne na tehničko nivou. Liga šampiona vam u tom smislu kompenzuje razliku koju imate na većini utakmica u vašoj zemlji. S ekonomskog gledišta, sigurno je na gubitku za klubove koji su, zajedno s LEN-om, posljednjih godina uložili ogroman napor da poboljšaju proizvod.

3. Da se nadovežemo na prethodno pitanje, možete li predložiti tri konkretne promene koje bi poboljšale (finansijske) uslove za klubove koji nastupaju, a koji su u realnim okvirima trenutnog stanja našeg sporta?

Ferencvaroš: LEN bi trebao organizirati Ligu prvaka da kao natjecanje koje bi mogao bolje prodati i trebalo bi biti uključeno više sponzora. Ovo je vjerojatno jedini momčadski sport u kojem klubovi plaćaju TV prijenose, i to bi se trebalo promijeniti. Smatramo da je dobro što se sve više i više momčadi može pridružiti natjecanju, ali treba razmotriti promjenu završnog turnira. Dobro rješenje bi moglo biti Final4 umjesto Final8.

Hanover: Transparentnost, jedan glas klubova kao okosnica svega.

Jug: Najvažnije od svega bi bilo dobiti generalnog sponzora natjecanja. LEN-a radi na tome, ali još uvijek bez uspjeha. Kad bi se dobio generalni sponzor s par još manjih jačih sponozora, sigurno bi se moglo pristupiti većem nagradnom fondu.

Špandau: Potrebni su nam europski TV partneri i globalni sponzori kako bismo smanjili troškove za sve klubove, kao i za produkciju i emitiranje na TV-u. Možda i naše federacije mogu podržati Ligu prvaka i europske klubove. Ova podrška znatno bi poboljšala razvoj reprezentativnih igrača, a također i njihov učinak u nacionalnoj momčadi.

Breša: Bilo bi dovoljno da klubovi snose samo putne troškove. Dakle, da nemamo nikakav trošak za televizije i službene osobe.

Jadran: Promjena formata natjecanja donijela bi i financijski benefit klubovima. Format od 14 utakmica u preliminarnoj fazi je jako obiman, pogotova za klubove koji dolaze iz kvalifikacija. Završnica sa 8 klubova po sistemu odigravanja utakmica kući i u gostima bi dala mogućnost privlačenja većeg broja sponzora u samoj završnici jer bi se utakmice igrale i kod kuće. Organizacija TV produkcije, kao i u drugim sportovima, mora se skinuti kao obaveza, i organizacijski i financijski, sa leđa klubova. Tehnički troškovi dnevnica (sudaca i delegata) kao delegiranih osoba od strane LEN-e ne smiju biti na teret klubova, već organizatora natjecanja.

Pro Reko: Kompatibilno s razvojem pandemije, trebali bismo pokušati omogućiti svakom klubu i njihovim navijačima da dožive najuzbudljiviju fazu Lige prvaka, a ne samo skupine. Stoga se glavno poboljšanje, po mom mišljenju, treba donijeti na formatu, mjenjajući Final 8 u korist četvrtfinala i polufinala s domaćim i gostujućim utakmicama, kako bi se uključili domaći navijači. Ovo bi također donijelo sve dobro poznate ekonomske i marketinške koristi. Tada bismo, kao što se već događa na primjer u nogometnoj Ligi prvaka, mogli razmišljati o finalu koje će se igrati na neutralnom bazenu u velikom europskom gradu.

4. Smatrate li da postoje klubovi koji svesno negiraju činjenično stanje jer se boje da bi kritikovanje moglo uticati na rezultat njihove ekipe ili možda dovelo i do težih sankcija?

Ferencvaroš: Mi to ne mislimo i ne želimo govoriti u ime drugih.

Hanover: Nadamo se da to nije slučaj.

Jug: Nije nam poznat nijdan klub koji negira činjenično stanje jer se boji neke odmazde. Pre svake sezone organizuju se sastanci na kojima predstavnici klubova otvoreno iznose svoje predloge i primedbe.

Špandau: Špandau je dugogodišnji partner LEN-a, sasvim je normalno da se o svim mogućim promenama razgovara prijateljski. Pošteni uslovi temelj su svih partnerstava.

Breša: Ne znamo detaljno mišljenja svih ostalih klubova, ali mislimo da smo svi na istoj liniji.

Jadran: Kao učesnici takmičenja ne trebamo ništa kritikovati jer svojevoljno učestvujemo u istom. Trebamo predlagati poboljšanja i novitete koji će učiniti boljitak svima. Kada ste učesnik nečega, u ovom slučaju lige, dobri predlozi koje vidite za unapređenje celokupnog takmičenja moraju biti izneseni. Ne sme se niko bojati izneti dobar predlog. Svi se zajedno moramo dosta više pozabaviti ovim takmičenjem te da ga zajedničkim snagama učinimo boljim za sve (klubove, publiku, LEN…). Duboko verujemo da nečija kritika ili predlog ne bi izazvali rekacije koje bi uticale na rezultat ili sankcije tog kluba. Ukoliko bi se to dogodilo svi bi trebali solidarno napustiti takmičenje.

Pro Reko: Iskreno, nisam u mogućnosti presresti bilo kakve retro-misli drugih predstavnika.

5. Ukoliko se na tržištu pojavi takmičenje koje bi ponudilo bolje finansijske uslove vašem klubu, uz približno jednak kvalitet, da li biste bili spremni napustiti LEN Ligu šampiona?

Ferencvaroš: Nepotrebno je o tome govoriti. To trenutno nije relevantna tema.

Hanover: Mi ne postavljamo trendove, mi samo želimo igrati s najboljima. A najbolji igraju u Lihi prvaka.

Jug: Kao što smo već naglasili, ne bismo napuštali najelitnije europsko natjecanje.

Špandau: Mislim da trenutno nije realno raspravljati o ovome. Želimo  pomoći LEN-u da postane atraktivniji za klubove, a time i uspešniji sa trenutnim formatom takmičenja, nakon što ovo čudno vreme pandemije postane istorija.

Breša: Ne verujemo da je alternativno takmičenje moguće. Naš klub je deo italijanske federacije, baš kao što su i ostali klubovi članovi svojih nacionalnih saveza. Nacionalni savezi su članovi LEN-a. Smatram da je jako teško izaći iz ovog kruga.

Jadran: Najprirodniji tok stvari je da evropski klubovi igraju evropska takmičenja u okviru LEN-a. Tako je u skoro svim sportovima i treba iskoristiti snagu koju ima kontinentalna asocijacija vodenih sportova. Smatramo da se klubovi trebaju aktivnije uključiti u unapređenje i poboljšanje uslova u ligi. Možda je nakon krize uzrokovane pandemijom Covid virusa pravi trenutak. Ukoliko svi zajedno damo svoj maksimum, ali onaj iskreni i ne bude poboljšanja, tada treba razmišljati i o alternativama.

Pro Reko: Moja je navika izražavati se na konkretnim činjenicama, a ne na izmišljenim hipotezama.

DODATNO PITANJE

Vezano za organizaciju finalnog turnira, jedna od stavki koju organizator plaća direktno LEN-u je i 200.000 EUR na ime kotizacije. Šta tačno klub dobija unutar tog iznosa, koliki su okvirno ukupni troškovi organizacije i šta uključuju, odnosno koji su motivi, osim igranja na domaćem terenu, za organizaciju tog turnira? Ovo pitanje postavljeno je klubovima koji su organizovali ili im je bilo ponuđeno da organizuju finalni turnir.

Ferencvaroš: Ovo biste trebali pitati LEN. Ferencvaros još nije bio organizator.

Hanover: Ovo su teška pitanja. S naše tačke gledišta, Fajnal-ejt u Evropi košta između 750.000 i 1.000.000 EUR, uključujući sve. Budući da svima njima nedostaju sponzori, kotizacija od 200.000 EUR danas je previsoka. Budući da nema dovoljno transparentnosti u pogledu prihoda od sponzorstva LEN-a, u budućnosti će biti teško pronaći organizatore. S druge strane, struktura je takva da klubovi ne mogu delovati sami. Trenutno su integrisani u sastav udruženja, poredak je, LEN – nacionlni savez – klubovi.

Jug: Poslednji put smo bili domaćini završnog turnira daleke 2006. godine i od tada nismo bili u pregovorima za organizaciju istog, tako da ne možemo dati odgovor na vaše pitanje.

Breša: Organizovanje Fajnal-ejta vrlo je skupo za klub domaćina. Ne znamo koja je motivacija koja potiče da klub organizuje turnir, jer je ove troškove vrlo teško pokriti (ako ih ne snosi lokalna ili državna uprava).

Pro Reko: Dogovor između LEN-a i kluba organizatora uređuje ugovor koji je poverljive prirode. Kao što je već gore spomenuto, organizacija fajnal-ejta, koju snosi jedan klub, podrazumeva gotovo neodrživ logistički, organizacioni i ekonomski napor. Igranje kod kuće može doneti prednost „domaćeg faktora“, ali glavna motivacija koja nas je u prošlosti podstakla da organizujemo Fajnal-ejt je društvena komponenta, uključivanje i privlačenje mlađih slojeva stanovništva. Sličan rezultat mogao bi se dobiti s četvrtfinalima i polufinalima igrama, odnosno domaćom i gostujućom utakmicom.