Dejan Stanojević: U Kazahstanu ekipe normalno treniraju

Dok su širom sveta zbog pandemije koronavirusa sportisti prestali sa treninzima i snalaze se kako znaju i umeju, u Kazahstanu stvari, verovali ili ne, funkcionišu reklo bi se relativno normalno.

Iz prve ruke nam je srpski stručnjak Dejan Stanojević preneo utiske iz najvećeg grada te zemlje Almatija.

Bivši golman karijeru je počeo u Vojvodini, a pošto mu se završio igrački staž posvetio se trenerskom poslu, koji ga je u ovom trenutku odveo na klupu nacionalnog tima Kazahstana.

U toj državi je, takođe, proglašeno vanredno stanje i prema rečima Novosađanina sa neophodnim merama se krenulo na vreme.

– Pre tri sedmice su zatvorene sve granice i ograničeno je kretanje. Samo jedan član porodice može da izlazi napolje i to do 500 metara od kuće. Almati je najveći grad sa tri, tri ipo miliona stanovnika, ali su svi veoma disciplinovani i pridržavaju se mera. Ovde su nadležni na vreme „sasekli“ širenje virusa i poslednjih dana nema povećanog broja zaraženih. Sportiste i sportske radnike su odmah testirali, tačnije, sve one pod okriljem Olimpijskog komiteta i one koji su kandidati za odlazak na Olimpijske igre u Tokio, u koje spadaju i vaterpolisti – javlja iz Almatija Stanojević.

Ono što je možda izuzetak u odnosu na ostale scenarije širom sveta, pogotovo kad je reč o vodenim sportovima, jeste činjenica da se treninzi odvijaju kao i ranije, uz dodatne neophodne mere predostrožnosti, naravno.

– Dobili smo posebnu dozvolu i treniramo redovno. Svima nam dva puta dnevno mere temperaturu, a autobusi nas pokupe sve i vrate kući posle treninga. Radimo na dva bazena i pored muške vaterpolo selekcije, trenira i ženska, kao i plivači i sinhrono plivanje. Gledajući celokupnu situaciju, dobro je što uspevamo da treniramo jer opet se nešto dešava. Ako bismo morali sve vreme da sedimo kod kuće poludeli bi. Za sada sve funkcioniše normalno i dobro je organizovano. Igrači se posle treninga vraćaju kući, svi uglavnom imaju porodice i s njima provode vreme, ne izlaze i pridržavaju se zadatih mera. Meni lično nije dosadno, jer je sve kao i ranije, jedino što su zatvoreni kafići i restorani, pa se ne može baš negde na kafu ili večeru – opisao je Stanojević kako stvari funkcionišu u Kazahstanu.

Uz njega su iz srpskog tabora i vaterpolisti Srđan Vuksanović i Dušan Marković, koji nose kapicu ove zemlje, a o povratku u Srbiju nisu razmišljali.

– Nismo ni imali kada jer su zatvorili granice. Možda bismo mogli nekako da sredimo povratak, ali onda bi nas u Srbiji dočekao karantin i pitanje je kada bismo mogli da se vratimo. Ovako za sada ovde sve funkcioniše normalno i bar možemo da treniramo – rekao je Stanojević.

Reprezentacija Kazahstana trebalo je da igra Azijske kvalifikacije za Olimpijske igre u Tokiju, ali su one otkazane, a prekinuto je i rusko prvenstvo u kojoj ova selekcija učestvuje kao klub.

Uprkos tome što nemaju takmičenja i jasan cilj, Stanojević napominje da motiva za trening još uvek ima i mora da ga bude.

– Ovaj period bez utakmica sada koristimo da radimo na individualnom tehničkom dizanju, neke osnovne stvari koje su ovim igračima na niskom nivou pokušavamo da podignemo na viši i da ispravimo šta možemo. Treba ozbiljno uzeti tu činjenicu što nema takmičenja i ko zna kada će se nešto igrati pa možda zbog toga igrači misle „zašto onda uopšte i treniramo?“. Mlađi ovu situaciju podnose lakše, stariji malo teže, ali tako je kako je i svi moraju da rade – pojasnio je Dejan Stanojević.

Kao što je slučaj i sa drugim sportovima i u vaterpolu se raspored sada totalno poremetio zbog koronavirusa.

– Sve je još uvek pod velikim znakom pitanja. Treba da se odredi kada i u kom terminu bi se odigrale kvalifikacije, ne samo za Aziju, nego i ostale. Imamo i Svetsko prvenstvo u Fukuoki koje se sada kada su Olimpijske igre odložene poklapa sa njima, pa se priča da će se možda održati 2022. godine. Treba to dobro uklopiti, FINA je na potezu i možda to sve neće biti lepo, ali će sigurno biti zanimljivo.