Početna » Evrokupovi » San letnje noći – Crvena zvezda šampion Evrope !

San letnje noći – Crvena zvezda šampion Evrope !

IMG_2356

 

Crvena zvezda je osvojila titulu šampiona Evrope pošto je u finalu u subotu u Beogradu u nezapamćenoj atmosferi u istoriji vaterpola pobedila dubrovački Jug sa 8:7 (2:2, 1:1, 3:3, 2:1). Crveno-beli su nošeni pesmom sa tribina stigli do trećeg trofeja u sezoni, i tako zaključili godinu uspeha bez presedana. Da sve bude još lepše pobeda je zabeležena u neizvesnoj završnici protiv izuzetnog rivala, favorizovanog Juga iz Dubrovnika. Pehar najkorisnijeg igrača utakmice pripao je kapitenu Beograđana Andriji Prlainoviću, koji je potom podigao i trofej šampiona Evrope koji je uz baklje i vatromet proslavilo više od 4.000 ljudi na otvorenom plivalištu na Banjici. Kapiten Zvezde posle utakmice sažeo je utisak u nekoliko rečenica.

IMG_2329

 

“ Ovo je nešto što niko ne može ni da sanja. Ovi momci su posebna ekipa, najbolja sa kojom sam igrao tokom karijere. Imali smo veliki motiv, veliku želju da dođemo do pehara, verovatno više od njih, i uspeli smo da zatvorimo one segmente igre koji su im najači. Ovo je istorija“, kazao je Prlainović kome je trofej šampiona treći za redom, sa trečom različitom ekipom po čemu je uz saigrača Duška Pijetlovića postao jedini igrač u istoriji kome je to pošlo za rukom.

Upravo je Pijetlović sa dva gola bio ključni igrač Zvezde u napadu, dok je u odbrani uz sjajnu igru celog tima briljirao Denis Šefik koji je zabeležio 13 odbrana i zaustavio sjajne šutere Dubrovčana.

“ Nismo svesni šta smo uradili, posle šampionata Srbije pobedili smo još jednog odličnog rivala. Imali smo tešku sezonu, vrlo napornu, ali smo se izdigli kada je bilo najvažnije. Ovde ima mladih igrača koji su zareli u ovim uspesima i mislim da još uvek ne znaju šta su uradili“, kazao je Šefik.

Trener Juga Veselin Đuho bio je razočaran epilogom finala, ali ne i igrom svojih izabranika.

„Moji momci su igrali borbeno, požrtvovano i dali su sve od sebe. Razočarani smo jer smo bili favoriti, i možda nas je taj pritisak propteretio. Znali smo da Šefik može biti nesavladiv kada se razbrani, i tako se i dogodilo. Imali smo i nekoliko propusta u odbrani, posebno kod poslednja dva gola , ali eto i to se dešava. Turnir je bio odlično organizovan, suđenje je bilo dobro, tu nemam zamerke. Mislim da je i ambijent bio fantastičan, ali nažalost nismo slavili“, kazao je trener Dubrovčana.

Prepune tribine na Banjici i pesma navijača dočekali su učesnika na početku samog finala. Sjajna podrška trajala je tokom čitavog meča koji je kvalitetom igre opravdao izazov finala, a atmosferom pružio nešto što evropski vaterpolo još nije doživeo.

Jedini igrač koji nije podlegao atmosferi bio je Nikola Janović, i upravo je on već u prvom napadu izuzetnim udarcem doveo Jug u vođstvo. Uspeo je crnogorski as još dva puta tokom meča na isti način da savlada odbranu Zvezde i Šefika, ali nije imao dovoljno raspoloženih saigrača.

Zvezda je kao i čitave sezone odlično igrala u situacijama sa igračem više. Tako je postigla i prvi gol preko Pijetlovića, a potom je bila uspešna još 4 puta iz šest prilika što je bio važan faktor na putu ka vrhu Evrope. Jugaši su sa druge strane nisu uspeli da premoste Šefika, i dali su dva gola iz šest prilika, a Miho Bošković je bio efikasan i u situaciji sa dva igrača više.

U prvom poluvremenu posle početnog vođstva Juga, Zvezda je preokrenula i imala prednost koju su Dubrovčani stizali pa je na poluvremenu bilo nerešeno 3:3.  Nastavak je doneo efikasniju igru, mnogo lepih akcija i golova. Najpre je Zvezda preko Strahinje Rašovića i majstorije Pijetlovića stigla do dva razlike, ali nije iskoristila nekoliko prilika da se već tada odlepi i osigura pobedu. Jug to koristi i sa tri vezana gola preokreće rezultat.

Ipak, Viktor Rašović na 30 sekundi do kraja treće četvrtine uspeva da pogodi gol Marka Bijača pa je pred poslednji period rezultat bio nerešen 6:6.  Kao i mnogo puta ove sezone Zvezda je bila odlična u odlučujućim trenucima i nošena publikom došla je do vođstva preko Borisa Vapenskog. Međutim Bošković uspeva da poslednjim naporima Juga dođe do novog – šestog izjednačenja na meču.

IMG_2375 IMG_2424

 

Već u sledećem napadu sa pozicije Beka Nikola Rađen nameštao se za udarac, pretio Bijaču, i u ključnom trenutku bio dovoljno trezven da umesto šuta asistira prema Marku Avramoviću koji je ostao slobodan i i pogodio sa nezgodne strane, odličnim udarcem za novu prednost.

Ostaloje preko dva minuta igre posle gola Avramovića, ali sa sjajnim Šefikom na golu Jugaši nisu imali živaca da se odluče na udarac. Pokušao je dva puta Ivović, jednom Janović i Azevedo, ali nisu uspeli i greškom u dodavanju na petnaestak sekundi do kraja morali su da se pomire sa porazom.

Zvezda je zasluženo pobedila, imala je kvalitet, srce, želju i veliku podršku navijača. Treča titula u sezoni za Zvezdu, jedna od najvrednijih u istoriji kluba uopšte. Crveno-beli su treći klub iz Srbije koji se popo na vrh Evrope, a pošto je Radnički iz Kragujevca osvojio Evropa Kup potpuno je jasno gde se igra najbolji vaterpolo na svetu!

Proslava uz baklje počela je na bazenu, nastavila se na Trgu Republike, a istorijski uspeh Zvezde ostaće zapisan zauvek.

Bazen: Otvoreno plivalište na Banjici. Gledalaca 4.100. Sudije: Stavridis (Grčka), Kaputi (Italija). Igrač više: Jug 2/6. Crvena zvezda 5/8

 

Jug – Crvena zvezda 7:8 (2:2, 1:1, 3:3, 1:2)

Jug Kroacija osiguranje: Bijač (8 odbrana), Miho Bošković 2 , Janović 3, Joković 1,  Azevedo, Marković , Bušlje , Karač,  Dobud 1, Ivović , Macan, Pavlović. Trener: Veselin Đuho

Crvena zvezda: Šefik (13 odbrana), S. Rašović 1 , Rađen 1,  Ivošević, Milićević, Pijetlović 2 , Avramović 1, V. Rašović 1,  Randjelović , Vapenski 1 , Prlainović 1,  Nenad Stojčić, Marko Draksimović.

 

 

 

Vaterpolo vesti WebShop

3 komentara

  • Много тога сам видио у ватерполу, али освајање Евролиге против тим који је – без обзира на неупитан квалитет и полет моје Звезде – вишеструко квалитетнији, искуснији, скупљи још нисам… Без коментара!

  • Моја Црвена звезда је – колико год то изгледало нестварно – шампион Европе! Добро се сјећам септембарске премијере у Лиги шампиона: одушевљење због Прлаиновића, Пијетловића и Рађена у Звездиној капици није могао да поквари пораз од Југа… Ни у најсмјелијим очекивањима нисам могао да замислим да ћемо против истог ривала – који ће, већ тада се знало, играти финални меч – спустити завјесу на овогодишње издање Лиге шампиона. Након минималног атинског пораза од Олимпијакоса, требало их је убједљивије побиједити у Београду, што је, након драматичног финиша, и учињено. Монпеље је био доста незгоднији у Београду, него у Француској, што свједочи и о одличном темпирању форме за одлучујуће мечеве. Није ми било свеједно када нам је жреб додијелио тада другопласирани тим мађарског првенства Егер, предвођен убојитим Баторијем и ветеранима Бирошем и Сечијем, троструким освајачима ОИ, али резлутат у првом мечу је био мимо свих очекивања, јер Егер је одличана екипа о чему свједочи да су опет – послије 2011. године – освојили квалитетни мађарски шампионат. У реваншу смо ремизирали не дозволивши никакво изненађење… Пред жреб за четвртфинале једина жеља ми је била да избјегнемо Југ и Партизан. У два меча против Дубровчана (вјероватно) не бисмо изборили завршни турнир… Такође, желио сам да се Вујасиновић у својој дебитантској сезони пласира на завршни турнир и да наши репрезентативци Митровић, Мандић, Ћук… буду најпријатније изненађење Лиге шампиона. Дошао је Сегед, тада првопласирана екипа Мађарске, и неочекивана побједа у гостима… У реваншу смо некако успјели да сачувамо та два гола предности, иако су нам Сивош, Киш, Кунац и велики Молнар – са којим је наш тренер Савић водио дивовске борбе низ година – задавали доста проблема, тако да смо до последњег секунда морали да стрепимо… Разлоге томе треба тражити и у Рађеном искључењу са правом замјене већ у трећем минуту меча, а знамо колико је свакој екипи потребан бек и у нападу, а посебно у одбрани. У међувремену почела је финална серија у којој је савладан изванредни крагујевачки Раднички, који је – то тврдим и данас након освојене Лиге шампиона – уз Југ и ријечко Приморје најјачи тим на свијету… Али, успјели смо да у одбрани зауставимо, а нападу савладамо велике шампионе Удовичића, Филиповића, Злоковића, Бурића, Ћирића… и да освојимо национални шампионат, што нам је донијело много самопоуздања и олакшања пред завршницу Лиге шампиона. Коначно дошао је и завршни турнир Евролиге! Барселонета, иако озбиљан тим – све до почетка последње четвртине су били у игри – је очекивано побијеђена и у финалу нас је чекао Југ, иако је мало недостајало да то буде наш Партизан. Нисам мислио да немамо никакве шанске за тријумф, али јесам мислио да су оне толико мале да нам обиље врхунских играча дубровачког клуба неће дозволити да их искористимо. Јер, ако је пред голом Добуд, ако су лијево Јановић и Бошковић, ако су десно Јоковић и Бушље, ако је у средини Ивовић, питање гласи: како се одбранити? Савић је очигледно знао одговор на ово питање. Али, за тај одговор је потребан огромана снага и енергија, што није било лако оствариво на крају тешке и турбулентне сезоне… Разумије се, без квалитетног – знамо да Шефик то, иако у позним годинама, јесте – и расположеног – Шефик то у финалном судару јесте био – нема одбране од оваквог напада. У нападу смо искористили скоро сваку шансу коју смо након изграђених акција створили. Исто тако, искористили смо и сваку шансу коју нам је одбрана Југа омогућила… (Треба казати да су судије погријешиле када нису признале потпуно регуларан Јоковићев гол у другој четвртини. Ја се надам да та грешка судија није утицала на коначан резлутат и да би Звезда и у супротном случају стигла до тријумфа.) Било је врло важно да нисмо потонули када је Југ направио страшну серију (Бошковић, Добуд и Јановић) и резлутат од 3:5 преокренуо у своју корист 6:5. Већ у следећем нападу Рашовић је из изграђене акције са играчем више поравнао резлутат. Исто тако, у самом финишу меча, након два напада Југа и након искључења Рађена, Бошковић је матирао Шефика, али Аврамовић је одмах – након катастрофалне грешке одбране Југе – неодбрањиво шутирао и Бијач, иако има одличну сезону иза себе и будућност је репрезентације Хрватске, није има шансу… Само ментало јака и физички беспријекорана екипа је могла да се одупре последњим атацима Југа… Све у свему, побједа за незаборав!

Klikni da ostaviš komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.