Predstavljamo učesnike F4 – Partizan

Kada se 1964. godine prvi put održalo takmičenje najboljih klubova u Evropi pod nazivom Kup šampiona, beogradski crno-beli su osvojili pehar i tako ispisali prve stranice uspeha sa kojim malo koji sportski klub može da se meri. Partizan je bio sedam puta najbolji tim Starog kontinenta, po čemu je na vrhu večite liste zajedno sa Pro Rekom i Mladosti iz Zagreba. Nema takmičenja u kome je beogradski tim učestvovao, a da u njemu nije trijumfovao. Tako na impozantnoj listi osvojenih trofeja Partizan ima i LEN kup, Superkup Evrope i Kup pobednika kupova. Šampion države bio je 25 puta, u kupu je trijumfovao 23 puta, osvajao je i Mediteranski kup, kao i oba izdanja regionalne Evrointer lige. Ipak, crno-beli predvođeni Vladimirom Vujasinovićem dočekuju F4 na Banjici sa veoma talentovanim, ali mladim timom zbog čega će u polufinalnom duelu sa Jugom Dubrovčani sa ekipom svetskih asova imati epitet favorita. I pored toga, u ovoj sezoni Partizanovci su jurišali na pobedu na svakom meču, i sigurno je da će tako biti i 31. maja od 17.00 časova. Strateg crno-belih Vujasinović tokom karijere odigrao je mnogo velikih takmičenja, veruje u svoje momke i pre svega ističe važnost samog događaja za njegov tim i vaterpolo uopšte.

„Želja mi je da se napravi do sada neviđeni vaterpolo događaj. Zahvaljujući organizaciji F4 imamo veliku priliku da promovišemo naš sport. Od organizatora očekujem da učini sve što je potrebno da bi takmičenje proteklo u najboljem mogućem redu. Sa tribina bih voleo da čujem fer i sportsko navijanje i da se pokažemo, po ko zna koji put, kao jako dobar domaćin“, rekao je Vujasinović koji je 2011. u Rimu podigao trofej kao kapiten ekipe koju sada predvodi sa klupe.

Te rimske noći osim sadašnjeg trenera crno-belu kapicu nosili su i kapiten Slobodan Soro, Miloš Ćuk, Stefan Mitrović, Dušan Mandić i rezervni golman Stefan Živojinović. Tokom šampionske sezone igrao je i Nikola Dedović, ali nije bio u sastavu pod vođstvom Igora Milanovića kada je u finalu ubedljivo nadigran moćni Pro Reko sa 11:7.

Upravo su Soro, Mitrović, Mandić i Ćuk vođe nove generacije sa Banjice koju očekuje veliki izazov. Za Partizanovim mladićim je sezona puna jakih mečeva, važnih utakmica, borbe protiv favorizovanih rivala. Kroz duele sa Crvenom zvezdom i Radničkim u domaćem šampionatu i kupu, i evropskim rivalima u Ligi šampiona tim je u jednoj sezoni stekao iskustvo i pokazao veliki potencijal što je i rezultiralo plasmanom na F4.

Partizan je takmičenje u LŠ počeo u Grupi D, gde je u osam mečeva zabeležio pet pobeda uz dva poraza i jedan remi. Već na meču protiv Segeda u Mađarskoj u 4. kolu, i pored tesnog poraza videlo se da izabranici Vujasinovića imaju znanja da se nose sa najboljim timovima Evrope. Utisak je popravljen pobedom protiv istog rivala na Banjici, kada je postalo jasno da će crno-beli u eliminacionu rundu. U osmini finala Breša je pobeđena u oba meča (9:5, 7:6), a potom je istim rezultatom posle dve utakmice 16:11 pobeđen i ruski šampion Spartak iz Volgograda.

Tokom sezone igra Partizana često je bila obeležena i nedostatkom povređenih igrača, što se posebno osteilo na poziciji centra pa su crno-beli veliki broj utakmica odigrali sa jednim, ili čak bez pravog sidraša. Međutim, ono što je na početku delovalo kao problem u igri, vremenom je postala prednost u igri Partizana jer se pred protivničkim golom sjajno snalaze kao centri Mandić i Dedović ,a prostor na dva metra od protivničkog gola sjajno koristi i Stefan Mitrović za uplivavanje.

Prednost crno-belih u odnosu na rivale na F4 može biti i dugačka klupa, i veliki broj igrača koji mogu da održe jak ritam igre, i posebno pokretljive i agresivne odbrane koja je na čelu sa kapitenom Sorom često nepremostiva. I u napadu crno-beli mogu da računaju na veliki broj vaterpolista koji mogu da pogode ili upute pravu asistenciju. Na kraju na strani Partizana je i tradicija, takoreći šampionski pedigre kao i Banjica, a kada je tako onda je sve moguće pa i pobeda protiv prvog favorita takmičenja silnog Juga iz Dubrovnika

Dosadašnji uspesi kluba:

Šampioni države (Jugoslavije, Srbije i Crne Gore, i Srbije) 25 puta:  1963, 1964, 1965, 1966, 1968, 1970, 1972, 1973, 1974, 1975, 1976, 1977, 1978, 1979, 1984, 1987, 1988, 1995, 2002, 2007, 2008, 2009, 2010, 2011, 2012.

Osvajači Kupa (Jugoslavije, Srbije i Crne Gore, i Srbije) 23 puta: 1973, 1974, 1975, 1976, 1978, 1979, 1982, 1985, 1987, 1988, 1990, 1991, 1992, 1993, 1994, 1995, 2002, 2007, 2008, 2009, 2010, 2011, 20112.

Šampioni Evrope sedam puta: 1964, 1966, 1967, 1971, 1975, 1976, 2011.

Osvajači LEN kupa: 1998.

Osvajači Kupa pobednika kupova: 1991.

Osvajači Superkupa Evrope dva puta: 1991, 2011.

Osvajači Mediteranskog kupa: 1989.

Šampioni Evrointer lige dva puta: 2010, 2011.

Sastav tima: