Prvo obraćanje Slobodana Sora: Struka mora da se vrati u Savez, selektor neće moći da bude trener u domaćem klubu

Na izbornoj sednici Skupštine Vaterpolo saveza Srbije za novog predsednika izabran je Slobodan Soro, nekadašnji golman reprezentacije Srbije, sa kojom je osvojio 16 medalja, među kojima se izdvajaju dve olimpijske bronze, dva evropska zlata, srebro i bronzu, odnosno jedno svetsko i srebro.

Dosadašnji predsednik Vaterpolo kluba Novi Beograd učestvovao je u stvaranju kluba koji je poslednje četiri godine stalni učesnik fajnal-fora, a u prvom obraćanju članovima Skupštine najpre se zahvalio na izboru za predsednika, a potom je nastavio:

– Voleo bih da pričam lepše priče o tome šta treba još da unapredimo, ali moramo da se vratimo nekoliko decenija unazad, da se vratimo, pre svega klubovima.

Prvi čovek Vaterpolo saveza Srbije, Slobodan Soro, u svom izlaganju u okviru plana i programa rada Saveza u naredne četiri godine, istakao je da su klubovi osnova svega.

– Smatram da Vaterpolo savez treba da se vrati klubovima i da su oni osnova svega. Treba da se vratimo jakom sistemu a onda da očekujemo vrhunske rezultate reprezentacije. Jedna stvar je praviti rezultat u klubu, a drugi u reprezentaciji. Svi znamo da se rezultati u reprezentaciji prave 10-15 godina, a da se tek posle toga vide plodovi tog rada. Samim tim ćemo moj tim i ja ubirati plodove rada u poslednjih 10-15 godina.

Soro je rekao da rezultati reprezentacije u poslednjih pet, šest godina nisu bili sjajni.

– Videćemo kako će to sve izgledati, sigurno neće biti lako, jer ovi rezultati u poslednjih pet, šest godina nisu sjajni. Posle olimpijskog zlata u Tokiju, mi smo uzeli dve zlatne medalje. Na svim ostalim takmičenjima nismo bili favoriti, često smo ispadali u četvrtfinalima, što definitivno nije adekvatno renomeu našeg sporta i svemu onome što smo mi radili poslednjih 30-40 godina – rekao je Soro i dodao da je njegova ideja da se struka vrati u Savez.

– Struka mora da se vrati u Savez, nama stručni savet ne funkcioniše. Udruženje trenera treba da se uključi što više, dakle sa takvim čvrstim sistemom možemo do rezultata i to je kruna rada.

Soro je najavio i donošenje određenih pravila:

– Moraćemo da postavimo neka pravila i neke stvari za koje ja smatram da moraju da budu drugačije. Jedna od tih stvari je da selektor reprezentacije ne može u isto vreme da bude i trener u domaćem klubu. Svi znamo kakva je situacija u našem sportu i da dve plate često odgovaraju i pomažu, ali svedoci smo da su se u poslednjih 20 godina dešavala preklapanja koja nisu bila fer i korektna prema našem sportu. Nekada su to bili Nenad Manojlović u Nišu, Dejan Savić u Zvezdi, Dejan Udovičić u Partizanu, Petar Porobić u Herceg Novom i imamo sada situaciju sa Urošem Stevanovićem u Radničkom i našoj reprezentaciji – istakao je Soro i nastavio:

– Te situacije da su igrači ucenjeni da neko mora da bude u adekvatnom klubu da bi igrao za reprezentaciju je nešto što je apsolutno neprihvatljivo i nije fer prema našem sportu i svima nama koji smo mukotrpno radili da bismo se izborili za sve to što je naša reprezentacija uspela da uradi.

Sistem takmičenja je i dalje rak rana:

– Moramo da ga promenimo. Deset godina se borimo za jaku ligu. Bili smo deo Regionalnog takmičenja, ali smo uvek bili skrajnuti, čak i kada smo pomagali finansijski. Ove godine sa Crnom Gorom je to dobro funkcionisalo sve do poznatih događanja oko domaćinstva fajnal-fora. Ne ulazim odakle su problemi došli. Želim da igramo ozbiljna takmičenja.

Za reprezentaciju se sve zna:

– Još iz perioda kada sam igrao nismo delili takmičenja. Ponosan sam na tri olimpijska zlata, nadam se i četvrtom što niko nije uradio ali svako takmičenje je važno.

O sudija je stav jasan:

– Ne postoji pravi način ocenjivanja, ne zna se kako se delegiraju za najveća takmičenja. To je bilo eiskluzivno pravo selektora ili nekih pojedinaca. Moramo da ih vrednujemo, da budu nezavisni, bez pritiska, da ne doživljavaju ružne reči.

I za kraj Soro je rekao:

– Ono što nam nedostaje je trening centar i jedna velika napravda koja se dešava u poslednjih 20 i više godina bez obzira na sve naše rezultate i ono što činimo, mi još uvek nismo dobili svoj bazen. Da li će to biti u Beogradu ili negde drugo, ne znam, ja ću se stvarno potruditi i sa svim ljudima dobre volje koji žele da pomognu, da konačno uradimo nešto po tom pitanju. Da iskoračimo i dobijemo svoj dom, jer nam je vreme u bazenu puno značilo i pomoglo da napravimo ovakve rezultate.