Miloš Saković: Nismo važili za favorite, medalja zalog za budućnost ove generacije

Juniorska vaterpolo reprezentacija Srbije, generacija igrača rođenih 2007. godine i kasnije, nedavno je osvojila srebrno odličje na Evropskom prvenstvu u Oradei, a selektor Miloš Saković sumirao je utiske u razgovoru za sajt Udruženja vaterpolo trenera Srbije.

Mladi srpski vaterpolisti prikazali su dva lica, pošto su u grupnoj fazi pretrpeli tri poraza, a potom su odigrali tri odlične utakmice i stigli do finala. Najpre je nokaut fazi lako potopljena Malta, potom je posle velike borbe savladala favorizovana Mađarska, a zatim u borbi za finale deklasirana Grčka.

– Bili smo upoznati sa kvalitetima većine rivala. Sa Mađarskom, Španijom i reprezentacijama iz Divizije 2, Nemačkom, Turskom i Gruzijom smo imali zajedničke pripreme i prijateljske mečeve. Informacije o igračima većine ostalih ekipa sam prikupljao u razgovorima sa kolegama iz drugih zemalja. Što se tiče ekipa iz Divizije 1, praktično jedina nepoznanica bili su timovi Italije i Grčke – kaže Miloš Saković na početku intervjua.

Sve naše reprezentacije uvek na takmičenja idu sa najvišim ciljevima, ali nekad se želje i realne šanse ne poklapaju. Da li je Srbija u Oradei bila favorit za medalju?

– I pred polazak na put sam govorio da je cilj da igramo finale i osvojimo zlato, ali nismo spadali u krug favorita. U timu smo imali samo četvoricu igrača izlaznog godišta – 2007. Tim su većinom činili 17-godišnjaci, a bilo je i momaka rođenih 2009. Bili smo najmlađa ekipa u Diviziji 1, a možda i na celom turniru.

Koje reprezentacije su na turnir došle kao kandidati za pobedničko postolje?

– Crna Gora i Hrvatska su bili najveći favoriti za zlato, a posle njih najozbiljnije šanse su davane Italiji i Mađarskoj. Crna Gora u svojim redovima ima Strahinju Gojkovića, koji je igrao na seniorskom Svetskom prvenstvu, zatim Danila Stupara, koji kao i Gojković iza sebe ima utakmice u Ligi šampiona. Za Hrvatsku su igrala četvorica osvajača bronzane medalje na Svetskom prvenstvu za igrače do 20 godina ovog leta. S druge strane, naš najiskusniji igrač bio je Vuk Čonkić, koji od međunarodnih utakmica iza sebe ima samo mečeve u A1 Regionalnoj ligi. Ne samo da smo imali najmlađi, već i najneiskusniji sastav, samim tim nismo bili  favoriti.

Srbija je turnir počela utakmicom i porazom od Crne Gore, a potom su usledili i ubedljivi porazi od Španije i Hrvatske.

– Pred početak prvenstva bili smo bili svesni da je u takmičenju u grupi sve moguće. Pripremne utakmice protiv Španije i Mađarske, koju smo  dva puta pobedili su davale pozitivne signale i nadu da možemo dobro a startujemo u Oradei, ali znali smo da lako može da se desi da sve krene drugim pravcem – kaže Saković i nastavlja:

– Počeli smo porazom od Crne Gore. Sa Španijom smo se držali do sredine treće četvrtine i rezultata 6:6. U trećoj deonici meča su kola krenula nizbrdo. Sve teže smo nalazili dobra rešenja u napadu, što su Španci znali da iskoriste i pre svega pogocima iz kontranapada dođu do ubedljive pobede. Taj poraz je značajno uzdrmao samopouzdanje ekipe, a to se videlo u duelu sa Hrvatskom, u kome smo stalno bili u zaostatku. Bio je to naš najlošiji meč na turniru.

Posle tri poraza u grupi, Srbija je morala da put do četvrtfinala traže u baražu. Prvi rival bila je Malta

– Uoči nokaut faze, odlučili smo da probamo da relaksiramo igrače i tako prodrmamo ekipu. Odveli smo ih na manji bazen da se psihološki opuste, da kroz razgovor sa njima pokušamo da im vratimo osmeh na lice.

Stručni štab je istovremeno pripremao novu taktiku.

– Znali smo da je Mađarska, koja nas je očekivala u četvrtfinalu ako pobedimo Maltu, vrlo dobro analizirala našu igru. Mađari, kao i još neke reprezentacije, u stručnom štabu imaju trenera koja uz pomoć softvera detaljno analizira svakog rivala. Sličan, vrlo ozbiljan pristup učešću reprezentacija na takmičenjima mlađih kategorija imaju i Italija i Crna Gora. Recimo, uz reprezentaciju Crne Gore u Oradei je bio i psiholog. To su neke od stvari koje možemo da učimo od rivala. Što se taktike tiče, promenili smo neke detalje u igri, pre svega na poziciji centra.

U meču sa Maltom pitanje pobednika se nije postavljalo. Srbija je trijumfovala 18:13 i samopozdanje je polako počelo da se vraća. Ali, osmeh na lice se potpuno vratio posle trijumfa u prelomnoj fazi turnira, u četvrtfinalu protiv Mađarske, koja je do ove faze došla sa tri trijumfa.

– Znali smo da imamo šanse protiv Mađarske, s obzirom da smo je pobedili tokom priprema. Međutim, za novi trijumf je bilo potrebno da pružimo daleko bolju igru nego u grupi. I u tome smo uspeli. Vrlo dobro smo odradili i taktičku i psihološku pripremu. Mađari su u prvom poluvremenu češće vodili, ali to naše igrače nije izbacilo iz ritma, pa ni kada je rival u izjednačenoj borbi poveo sa dva gola prednosti. U tom susretu su naši reprezentativci pokazali da su vratili samopouzdanje. Celu utakmicu smo odigrali u visokom tempu, odlično se branili sa igračem manje. U trećoj četvrtini, baš u periodu u kom smo padali protiv Crne Gore i Španije, preokrenuli, a potom odolevali naletima Mađarske i pobedili 14:13.

Srbija je tako sebi obezbedila dve šanse za medalju, a prvu je iskoristila već sutradan, visokim trijumfom protiv Grčke (20:14), koja je u četvrtfinalu eliminisala jednog o favorita, Hrvatsku.

– Bili smo ubeđeni da imamo kvalitetniji tim i da možemo da odgovorimo na igru Grčke, koja zavisi od toga šta prikažu njihova dvojica-trojica najboljih pojedinaca i od njihove međusobne konekcie. Već prvom poluvremenu smo vodili 10:3. Posle velikog vođstva malo je opala koncentracija kod igrača, ali odigrali su dovoljno dobro da mirnu privedu utakmicu kraju i da održavaju razliku. Jedina mana nam je bila što smo jednom igraču, Hazisu dozvolili da postigne više od polovine golova za svoj tim, čak osam. Isto nam se desilo i u susretu protiv Mađarske, kada je Mor Benedek sedam puta zatresao našu mrežu.

Govoreći o elementima koji su krasili igru Srbije i doneli prevagu u četvrtfinalu i polufinalu Saković ističe:

– Protiv Mađarske i protiv Grčke, ali i na celom turniru, smo se dobro branili sa igračem manje. Na gotovo svim mečevima u Oradei procenat odbranjenih napada sa igračem manje našeg tima bio je iznad 75 posto, ali u nekim susretima smo primili previše golova iz pozicionih napada.

U finalu je Crna Gora, koja je na visokom nivou odigrala ceo turnir pobedila Srbiju 13:9 i zasluženo osvojila zlato. Crna Gora je do trona došla sa maksimalnih šest pobeda, a svaka od ostalih 15 reprezentacija je u Oradei pretprela bar dva poraza.

– Nismo odigrali dobro u finalu, ali možda ni naša bolja partija bila dovoljna za pobedu nad Crnom Gorom, s obzirom na kvalitet njihove ekipe.

Velika snaga srpskog tima u Oradei je bila timska igra.

– S obzirom da u timu nismo imali istaknute i iskusne pojedince ekstra kvaliteta kakve su imale reprezentacije poput, na primer, Crne Gore, znali smo da do rezultata možemo da dođemo jedino ako održimo kompaktnost ekipe. Kompaktnost, timska igra i timski duh su nas odveli do medalje, koja je veliki uspeh našeg vaterpola. Igrači su u Oradei opravdali poziv za reprezentaciju. Nismo važili za favorite, ali osvojili smo odličje, koje je zalog za budućnost ove generacije. Baza generacije 2008. i mlađi je postavljena prošle godine pripremama i učešćem na Svetskom prvenstvu za 16-godišnjake. Tada su, delimično i zbog spleta nesrećnih okolnosti ispali u četvrtfinalu.

– Medalja u Oraedei je potvrda potencijala igrača, samim tim verujem i dodatni motiv za nastavak karijere, ali pred njima je još mnogo rada da bi taj potencijal razvili – zaključio je Saković, koji je istakao i ulogu Nenada Vasilovskog, cenjenog stručnjaka za rad sa mladima.

Vasilovski nije bio član stručnog štaba, ali turnir u Oradei je pratio kao predstavnik Udruženja vaterpolo trenera Srbije, sa zadatkom da izanalizira napredak reprezentacija, uticaj novih pravila i druge detalje, a potom svoje utiske predstavi našim trenerima. Saković se starijem kolegi zahvalio na pomoći.

– Stručnom štabu su značili razgovori sa Nenadom Vasilovskim posebno posle tri poraza u grupi, kada su nas mnogi otpisali, počeli su do nas da stižu i zluradi komentari. Ohrabrivao nas je, isticao je da da zna šta smo radili dva meseca, da veruje u ekipu. Udruženje je napravilo dobar potez time što je na veliko takmičenje poslalo trenera sa ciljem kakav je imao Nenad Vasilovski. Možda u budućnosti treba šansu pružiti i mlađim trenerima da na taj način stiču iskustvo, a i drugi bi mogli da slede primer Udruženja. Na primer, VK Beograd je u Oradeu poslao svog trenera Petra Borčanina da prati turnir i stiče nova znanja.

Po završetku reprezentativnog leta Saković se vraća klupskim izazovima. Nastaviće da vodi ekipu valjevskog Valisa, koji je preuzeo 2021. godine. Međutim, krajem godine će završiti petogodišnju misiju na klupi valjevskog kluba. Prihvatio je ponudu iz Singapura, sa čijim Vaterpolo savezom već dugo sarađuje. Reč je o četvorogodišnjem projektu, iza kojeg stoji tamošnje Ministarstvo sporta. Saković će biti na čelu vaterpolo akademije, koja će se baviti razvojem vaterpola u Singapuru, zemlji koja je ove godine bila domaćin šampionata sveta. Već je dogovoreno da će Sakovića u Valisu u drugom delu sezone zameniti Dejan Milaković.