Kristina Miladinović – Atomski mrav u bazenu, a spasilac i trener van njega

Srpska vaterpolistkinja, Kristina Miladinović, već godinama ne može da zamisli dan bez boravka na bazenu. Kada nije u vodi, na treninzima Ženskog vaterpolo kluba Palilula, onda je pored bazena, kao spasilac, instruktor budućim spasiocima, trener u školici Vaterpolo kluba Partizan ili, nekoliko desetina metara dalje od bazena, u kancelariji SC „11. april“. Pored svega toga, igračica rođena 1997. godine posle završene Više medicinske škole odlučila je da upiše i Filozofski fakultet.

Zbog svoje visine (1,57) dobila je nadimak „atomski mrav“, koji sa ponosom nosi, a to je nikada nije sprečavalo da „grize“ u bazenu. Sa samo 18 godina je zaigrala na Evropskom prvenstvu u Beogradu 2016, dok je za naredna dva Šampionata ostala „ispod crte“. Prihvatila je to kao pravi sportista, a u razgovoru za SportFem ističe da ne postoji ništa lepše od igranja za nacionalnu selekciju.

– Moj brat blizanac je krenuo na treninge vaterpola, dok sam ja trebala da idem na plivanje. Ali eto, uskočila sam pre njega na njegov trening i tu ostala – kaže vaterpolistkinja Palilule na početku razgovora za SportFem.

Jedan od vaterpolo trenera rekao je da se mnoge devojčice plaše da će biti krupne od vaterpola i da ih to odbija.

– Nisam se nikada plašila da li ću biti krupna, niti sam se obazirala na to da li ljudi misle da imam velika leđa ili ne. Ako ste lepi iznutra, manje je bitno kolika vam je ruka ili da li su vam oči češće crvene nego što imaju maskaru. Zanimljivo je biti drugačiji.

Vaterpolo je poznat kao grub sport, a Kristina priznaje da ne štedi protivnika:

– Poznata sam kao igračica koja igra malo grublje. Nikad mi nije namera da nekoga namerno udarim. Sva sam ,,skraćena” pa često umem nekog da opalim, a da toga nisam ni svesna. Ali u ženskom vaterpolu možete uvek da se iznenadite. Ima svega: od ujeda do udaranja pesnicama. Uvek smo modre i izgrebane.

Tokom karijere, igračica Palilule je sklopila mnoga poznanstva, a izdvaja se veliko prijateljstvo sa Anđelom Petrović, koja brani u istom klubu.

– Ne znam da li sam više ja sazrela pored nje, ili ona pored mene. Ali jedno je sigurno, ne bih mogla da zamisli svoj život bez nje. Anđela Petrović je moj oslonac, podrška, sestra, kuma, ne znam ni koji opis bi mogao dovoljno da opiše koliko je naše prijateljstvo posebno.

Kristina je prošla mlađe kategorije reprezentacije Srbije. Sa svega 18 godina je igrala na Evropskom prvenstvu u Beogradu, a bila je u konkurenciji za sastav i za naredna dva Šampionata Evrope.

– Često mi suza krene kada čujem da se intonira himna Srbije na predstavljanju reprezentacija. Ne postoji ništa lepše od toga kada branite boje svoje zemlje.

Na pitanje zbog čega je postala spasilac, odgovara:

– Poznata sam kao radilica. Volim obaveze. Još u srednjoj školi sam želela da radim i osećala sam se lepo kada sama zaradim za nešto što želim. Posao spasioca mi je upravo to pružio. Vremenom je raslo interesovanje i želja da napredujem u tome što više – rekla je Kristina i potom dodatno pojasnila ulogu spasilaca, a o tome više možete da pročitate ovde.