PREDSTAVLJAMO UČESNIKE FAJNAL-SIKSA LŠ: Solnok (Mađarska)

Ovogodišnji finalni turnir vaterpolo Lige šampiona održaće se od 25. do 27. maja u novoizgrađenoj „Dunav areni“ u Budimpešti, gde će formalni domaćin biti Vaterpolo klub Solnok.

Posle predstavljanja aktuelnog prvaka Evrope, Juga iz Dubrovnika, Vaterpolo vesti će vam predstaviti ekipu Solnoka, koji je nedavno osvojio novu titulu šampiona Mađarske i u kojem ove sezone igraju srpski igrači Živko Gocić, Milan Aleksić i Andrija Prlainović.

Solnok je i u prethodne dve sezone igrao u završnici najjačeg evropskog takmičenja, a prošle godine, kada je turnir takođe održan u Budimpešti, domaći su očekivali više. Startovali su dobro, pobedom protiv Barselonete od 7:5. Siguran start su imali Mađari, poveli su 4:1, kasnije je bilo 6:2 i rutinski su meč priveli kraju. Usledio je veoma interesantan meč sa grčkim Olimpijakosom, koji je u Mađarskoj imao podršku od oko 800 navijača, koji su doputovali iz Pireja.

Posle egal igre u prvih sedam minuta, u završnici prve četvrtine Solnok je stekao „+2“, a u drugom poluvremenu domaći su vodili i 6:3. Usledio je veliki preokret Olimpijakosa, koji je stekao vođstvo od 7:6. Minut pre kraja meča ponovo je bilo nerešeno, 7:7 i činilo se da će o finalisti odlučivati peterci. Ipak, Solnok je u poslednjim sekundama primio nesrećan gol. Olimpijakos je imao tajm-aut, jedan igrač je sa polovine bazena uputio loptu ka Vlahopulosu koji je bio ispred gola, on joj je samo promenio pravac i usledilo je veliko slavlje crveno-belih.

Dan kasnije dve ekipe koje su na papiru bile možda i najjače, Solnok i Pro Reko, morale su da igraju za treće mesto. Domaći su uspeli psihički da se podignu i trijumfovali su sa ubedljivih 11:7.

Utučen je posle polufinalnog meča bio kapiten Solnoka i reprezentacije Srbije, Živko Gocić, koji je rekao da mu je ovo bila možda poslednja prilika da osvoji i ovaj trofej.

Samo dva dana posle završetka turnira, iz Solnoka u Ferencvaroš su prešli srpski reprezentativac Stefan Mitrović, kao i vrhunski mađarksi igrači Norbert Madaraš i Danijel Varga. Međutim, ubrzo je šampion Mađarske dobio veliko pojačanje, pošto je iz Pro Reka stigao Andrija Prlainović i tada je bilo poznato da će Solnok i Gocić ponovo imati priliku da stignu do najvažnijeg trofeja. U klub je stigao i levoruki reprezentativac Francuske, koji je u jednom periodu nastupao i za Crnu Goru, Ugo Kruzija.

Klub iz gradića koji se nalazi na oko 100 kilometara od Budimpešte u decembru je stigao do prvog trofeja, pošto je sa ubedljivih 10:4 u finalu Kupa pobeđen Eger. U domaćem šampionatu Solnok je sigurno igrao, da bi u finalnoj seriji, sa 3:0 u pobedama, pobedio velikog rivala i tako stigao do treće šampionske titule za redom, a devete u klupskoj istoriji. Odličan je bio Prlainović u tim mečevima, a tako je nastavio i svoj niz, pošto je u svakoj seniorskoj sezoni stizao do titule.

Solnok je u Ligi šampiona igrao dosta dobro, do pretposlednjeg se sa Olimpijakosom borio za prvo mesto, koje obezbeđuje direktan plasman u polufinale. Mađarski predstavnik u važnom susretu trijumfovao u Grčkoj sa 6:4, te je na kraju imao skor od devet pobeda i jednog remija i obezbedio je plasman u polufinale. To je korak više u odnosu na prethodna dva turnira.

Posle pobede na startu protiv OSC-a, Solnok je odigrao kod kuće nerešeno sa Olimpijakosom, koji je imao dva gola prednosti u toj utakmici. Međutim, igrao je sve bolje i bolje i do kraja je upisao sve pobede.

Domaćin ovosezonskog fajnal-siksa ima dosta sjajnih igrača, koji mogu da odluče meč. Predvode ga kapiten reprezentacije Mađarske, Deneš Varga i srpski golgeter Andrija Prlainović, a tu su još Gabor Kiš, Marton Vamoš, Živko Gocić, Milan Aleksić i golman Viktor Nađ, koji, ako krene dobro da brani, ume da začara mrežu.

VK Solnok

Sastav: Milan Aleksić (1986), Benc Fulop (1991), Živko Gocić (1982), David Janšik (1991), Gabor Kiš (1982), Tamaš Mezei (1990), Viktor Nađ (1984), Marton Vamoš (1992), Deneš Varga (1987), Aron Janger (1991), Ugo Kruzija (1990), Kristof Satmari (1997), Ištvan Kardoš (1995), Zoltan Hangaj (1988), Andrija Prlainović (1987). Trener: Šandor Čeh.

Šampion Mađarske: 9 (1954, 1957, 1958, 1959, 1961, 1964, 2015, 2016, 2017)

Osvajač Kupa Mađarske: 4 (1966, 1968, 2014, 2016)