Gocić i Nikić: Nemamo za čim da žalimo

Zlatni srpski vaterpolisti Živko Gocić i Slobodan Nikić oprostili su se večeras od reprezentacije. U spektakularnoj predstavi na Tašmajdanu Srbija je bila bolja od Tima sveta, a legendardni vaterpolisti nisu mogli da sakriju emocije kada ih je pet minuta pre zvaničnog kraja utakmice pozdravilo više od 2000 navijača. Posle meča Boba i Žile su rekli da im je ovo jedan od najsrećnijih dana u životu i da nemaju za čim da žale.

– Danas je bilo najteže…, još ne mogu da govorim kako treba, ali smo se jedno pet-šest-sedam dana koncentrisali na ovo, imali smo scenario u glavi, tako da smo pokušavali da sve do kraja podnesemo stoički, ali smo malo popustili na kraju, bože moj – rekao je Gocić sa suzama u očima.

Vaterpolo reprezentacija je sa njima u timu osvojila bukvalno sve što je moglo da se osvoji.

– Divna karijera iza nas, neverovatno je šta smo sve uspeli da uradimo i na kraju da stavimo jagodu na šlag na tortu zlatnom medaljom u Riju. Ljudi kad pričaju o nama u nekom superlativu, kako smo mi legende i to, mi kao da gledamo da se to nekom drugom dešava, a ne nama. Presrećni smo, video sam da je Tašmajdan posle ko zna koliko godina ispunjen. Hvala vam. Naravno, poljupci i pozdravi našoj braći i našoj ekipi – rekao je Gocić.

Nikić je kazao da nije zamišljao će imati ovako uspešnu karijeru.

– Da mi je neko pre nekoliko godina da ću imati ovakav kraj reprezentativne karijere, ne bih mu verovao. Kum moj (Gocić) mi je bio kapiten na devet takmičenja na kojima smo osvojili devet zlatnih medalja. Ovo je bila kruna za kraj godine u kojoj smo bili evropski prvaci u Beogradu. Dominirali smo poslednjih godina. Ova generacija će se pamtiti dugo, dugo godina. Stvarno je poseban osećaj biti deo jednog kolektiva kao što je reprezentacija Srbije – kazao je Nikić.

Odgovor na novinarsko pitanje Gociću da li za nečem žali u karijeri bio je kratak i jasan.

– Ne. Kako? Šta da žalimo kad smo sve osvojili? Neverovatno zvuči, ali nemamo za čime da žalimo. Kao što smo pevali, osvojili smo sve. Nešto dva puta, nešto pet puta, nešto 10. Neverovatno, neverovatno. Prošlo je 15 godina. Sad se sećam kada smo se 2002. godine pojavili golobradi…prošlo je kao u treptaju oka. Ne bih menjao ni za šta, jer takav kolektiv kakav smo bili, to ću pamtiti do kraja života – rekao je Gocić.

Njima su saigrači poklonili penzionerske stolice sa potpisima svih igrača.

– Sada ćemo imati malo više vremena da se posvetimo porodici i nekim drugim stvarima za koje nismo imali vremena, ali kao što je i Bobi rekao, ne žalim nijedan trenutak što sam proveo ovde. Ja sam najsrećniji i najponosniji čovek na svetu što sam mogao da budem deo ovog tima i njihov ‘vođa’, odnosno kapiten – zaključio je Gocić.