Savić: Neverovatna atmosfera i drugarstvo su zid za rivale

Kod vaterpolista se oduvek znalo: svetska i evropska prvenstva su samo usputne stanice ka olimpijskom zlatu. Zato selektor “delfina” Dejan Savić polako arhivira trijumf u Kazanju sa željom da na Igrama 2016. u Rio de Žaneiru budu još bolji. I veruje da ekipa nije još pokazala koje su njene prave mogućnosti.

– Moramo mnogo toga da uradimo u narednih godinu dana, što na taktičko-tehničkom planu, što u analiziranju svih ekipa. Realno, već sada smo uradili ogroman deo posla, a mislim da za 30 odsto treba da se poboljša igra, kao i individualni rad da bismo došli do nivoa koji je potreban za Rio – ističe Savić na početku razgovora za Novosti.

Od 1996. svaka olimpijska godina je bila baksuzna, ni bronzane medalje nisu mogle da stišaju nezadovoljstvo.

– Od Atlante smo uvek imali unutrašnje probleme, koji su se stvarali namerno ili slučajno, što je pravilo ozbiljne pometnje u samoj ekipi. Posle svake Olimpijade pravili smo dobar rezultat. Ali, posle Londona smo doživeli krah u Barseloni i na neki način smo prekinuli taj niz. Nadam se da je malerima kraj – kaže Savić.

Sa ove distance ispada da je sedmo mesto u Barseloni trglo sve u reprezentaciji.

– Bila je to ozbiljna opomena, šamar, prvo meni, pa igračima, organizaciji. Izvukli smo ogromne pouke i taj šamar zna ponekad da probudi i da bude pozitivan – primećuje Savić.

Kormilar “delfina” ne voli reč dominacija, ali priznaje da će SP u Kazanju mnogo pomoći u pripremama za Igre u Riju.

– Prvo, iskočili su u prvi plan Brazil, Australija, SAD i naročito Grčka, koja je posle 10 godina osvojila bronzu i koja nas nije slučajno pobedila na turniru u Nišu. Drugo, iako smo imali olimpijsku vizu, karakter naših igrača nije dozvolio opuštanje u Kazanju, gde smo velikom ozbiljnošću došli do zlata. I treće, imali smo malo oscilacija u odnosu na EP u Budimpešti. Ozbiljno smo podigli formu od četvrtfinala, polufinale protiv Italije nam je bilo važno da prekinemo seriju poraza od njih u ključnim utakmicama. I to je najbitniji trenutak šampionata.

Hteli – ne hteli, utakmice sa Hrvatima (11:4) su više od igre.

– Nismo odmah došli do rezultata kao protiv Italijana. Odbranu smo odigrali agresivno, kako smo se dogovorili, a krajni rezultat nije realan odnos snaga. Ipak, tako nešto u finalima nije viđeno i Hrvati moraju da budu zadovoljni, jer svetsko srebro nije mala stvar. Njih ta razlika verovatno peče, a nas motiviše, diže, ali i opominje da moramo da budemo ozbiljni – podvlači Savić.

Trofejni trener je više puta ponovio da smetaju mnogim trenerima, koji traže razne načine da doskoče moćnim “delfinima”.

– Mislim da smo vrlo slabi u “igrama” van bazena. Ali, bićemo spremni na sva podmetanja, kao i na samu borbu u bazenu. Jer, kad god je neko bolji, neko drugi svim silama pokušava da ga spreči da to i dokaže. Pokušava se menjanjem načina suđenja, pravila…

Odbrana je ključ svih velikih pobeda srpske reprezentacije.

– Ona se svodi na individualni rad, pokrivanje prostora, igrač ne gleda samo sebe, već i druge oko sebe. Bitno je da najmanje dvojica igrača pokrivaju jedno mesto. A u svim bitnim utakmicama pobednika odlučuje igrač više i igrač manje, tako da smo tom segmentu najviše posvećeni. Naše najjače oružje je odbrana, odbrana sa igračem manje.

I u ekipi je prevladao timski duh…

– Ova ekipa ima šest-sedam neverovatnih individualaca koji ginu jedni za druge, za kolektiv, a onda je normalno da se ostali isto tako žrtvuju za njih. Nema sujete, svaki meč izbaci svog junaka. Ta neverovatna atmosfera, to drugarstvo koje ljubomorno čuvaju predstavljaju jedan neverovatan zid za rivale.

Skoro cela selekcija je u inostranstvu. To donosi mir, spokojstvo u ekipi, ali i onemogućava Savića da radi kako bi želeo sa ekipom.

– To remeti dosta toga u radu. Zato što svi konkurenti, Mađarska, Hrvatska, Italija, imaju kod kuće reprezentativce. Pokušaćemo da stvorimo sebi što više vremena za pripreme. EP treba da bude još jedna stepenica pripremnog perioda za Rio, ali problem je što se igra u Beogradu, što će stvoriti jedan pristak na ekipu, koji se inače već sada stvara posle trijumfa u Kazanju. Lično na šampionat ću da gledam kao stepenik više za Olimpijske igre.

Kada su klubovi u pitanju…

– I pored izvanrednih rezultata reprezentacije, klupski vaterpolo je u krizi zbog teške materijalne situacije. Bode oči da smo se od 2011. do 2013. radovali evropskim peharima Partizana, Crvene zvezde, Radničkog, a sada nam je klupski vaterpolo na niskom nivou. Klubovi će opstati, ali pitanje je koliko će liga biti jaka, da li će uspevati da izbacuju dobre igrače i reprezentativce – zabrinut je Savić.

Za razliku od 2012, u olimpijskoj godini neće se preskočiti Svetska liga.

– Još tražimo pravo rešenje. Moja ideja, koju je prihvatio Stručni savet, jeste da prvi deo Svetske lige do EP u Beogradu odigraju igrači sa šireg spiska ili juniori, kako bi zbog nedostatka vremena imali prostora za pripreme sa igračima koji zarađuju hleb u inostranstvu – kaže Savić.

Bivši Savićevi igrači su podvukli da je on doneo nešto novo, da igra rizičnije…

– Hvala im. Svako bi trebalo da da svoj pečat, a rizik je sastavni deo sporta. Za pobedu ili ostvarenje cilja spreman sam da iskočim iz sistema – kaže Savić.

Izvor: Novosti