Rađen: Drugovi iz reprezentacije su mi kao braća, Olimpijakos je veliki klub

Srpski vaterpolista za Novosti je govorio o teškom periodu posle otkrivanja da je koristio kokain, podršci saigrača iz reprezentacije…

– Nisam vodio računa da li će neko u Srbiji da me zaštiti. U tom trenutku mi je bilo najvažnije da zaštitim moju porodicu i da ostanem sa njom. Da vidim kako treba da se ponašam, šta da radim, koje poteze da vučem kako bi kazna bila što manja, što blaža – rekao je Rađen na početku intervjua za Novosti.

Slavni vaterpolista trudi se dok čeka presudu da sačuva unutrašnji mir, da što manje iskazuje emocije, da se okrene budućnosti. Nada se da kazna neće biti maksimalna (zaprećena do četiri godine), da će što pre da se vrati poslu koji najbolje radi.

– Nije mi lako ovih dana. Dane provodim uz porodicu i ništa ne planiram dok mi se ne odredi kazna. Kada se to desi saznaću šta mogu da radim. Već sam razgovarao sa prijateljima, nekim ljudima, imam par mogućnosti, imam ideju da upišem neki fakultet.

Šta je za vas najbolje rešenje?

– Za mene je najbolje da se vratim u bazen. A kada će to biti ne zavisi od mene.

Da li ste nervozni što dugo čekate da vam Antidoping odbor FINA odredi kaznu?

– Neizvesnost postoji. Ali, morate i njih da razumete, rade svoj posao. Siguran sam da nisu imali ovako obimnu odbranu od jednog vaterpoliste. Tu je i video-zapis sa mog svedočenja na Kongresu o prevenciji dopinga u sportu. Potrebno im je vreme sve da pogledaju, prouče. Nadamo se najboljem.

Sve je počelo 17. februara na utakmici sa Španijom u Madridu?

– Na poluvremenu su izvukli ceduljicu sa mojim imenom i otišao sam da dam uzorak. Po starim pravilima je bilo ukoliko u roku od šest do osam nedelja ne objave rezultate smatra se da je uzorak negativan. Nadao sam se da je prošlo kako treba, a u stvari nije bilo. Jer, oni po novom zakonu uzorak mogu da drže dugo, da ga više puta testiraju. I mogu, kao u mom slučaju, rezultat da saopšte tri meseca kasnije.

Košmarne noći preživljavate od 7. maja?

– Kada mi je saopšteno spremao sam se da putujem sa Olimpijakosom na F4 Kupa Grčke. Bio sam u čudu, a u tom trenutku bio sam sam, jer porodica nije bila sa mnom. Kada su me obavestili da sam pod privremenom suspenzijom saopštio sam treneru, stručnom štabu i menadžeru da ne mogu da igram. Ti prvi dani su bili pakleni. A nikako nisam hteo da varam, da uvijam, da lažem. Hteo sam samo da ljudi bliski meni, kao i Atinjani, prvo čuju od mene, a ne da saznaju uz pomoć dopisa ili mejlova.

Rekli ste da ste bili pod velikim pritiskom?

– Bio sam stranac, došao sam kao najveće pojačanje, imao jedan od najboljih ugovora, veća odgovornost je bila na meni. S tim nisam imao problema. Ali, godina nije počela dobro. Moj otac Novak je iznenada umro, rezultati nisu bili onakvi kakve smo očekivali, u tim trenucima bio sam okružen nekim, kako da kažem, „pijavicama“. I uradio sam to što sam uradio. Pritisak je bio ogroman. Od odgovornosti nikad nisam bežao, pa ne bežim ni sada. Stojički ću svoju kaznu izdržati i, bože moj, ne završava se život sa ovim. Imam dvoje dece, suprugu.

Niste pomislili da zatražite pomoć terapeuta?

– Ne volim da se potencira smrt mog oca Novaka. On je umro i pustimo ga da u miru počiva. Naveo sam četiri, pet razloga zbog čega mi se desilo. I nisam lagao, nisam krio, stvarno je bilo tako. Dobro znate koliki je pritisak na profesionalnog sportistu. Ovo što sam uradio nije rešenje, ali ja sam u tom trenutku pokleknuo.

Hrabro ste priznali svoju grešku?

– Kada napravim grešku uvek je priznam, ne bežim od problema, kako ne bih opet posrnuo. Nisam se vadio, sa problemom sam se odmah suočio i hteo sam da nađem najbezbolnije rešenje da bih nastavio život dalje.

Kako vam je bilo kada je saznala i srpska javnost?

– Pogodilo me je. Naslovi su bili bombastični, senzacionalistički. Donekle sam to mogao i da očekujem. Supruzi Ani je bilo malo teže, jer je u tom periodu bila u Beogradu i mediji su nju zvali, a ona ništa nije pričala. Nije mi bilo svejedno, dobijao sam razne poruke, nagađanja, javljano mi je šta će biti objavljeno. Svi su hteli da izađu u susret, da napišu kako treba, a u stvari su hteli da zarade poene na mojoj muci.

Kako su se ponašali Grci?

– Njihovi mediji me za divno čudo uopšte nisu dirali, što me je iznenadilo. Samo su dva portala prepisala tekstove iz naših novina, čak su dodali da će kazna biti blaža. Oni su ublažili ceo slučaj. Imao sam obećanje čelnika Olimpijakosa da neće komentarisati slučaj. Oni su me ozbiljno zaštitili, stali iza mene i dokazali svoju veličinu – rekao je Rađen i dodao:

– Olimpijakos me je maksimalno ispoštovao. Sve kako je dogoreno, to je bilo i ispunjeno. Mi smo bez zle krvi prekinuli saradnju, jer su ispali maksimalno korektni. To moram da naglasim i da im se zahvalim na poverenju i na ponašanju. Poneli su se kao veliki klub, onakvi kakvi jesu – ističe Nikola.

Kako se osećate kada ste sami, kada se pogledate u ogledalo?

– Meni je tih prvih dana bilo najteže. Hvala bogu pa su postojali normalni ljudi oko mene koji su mi dosta pomogli. Mislim na Vladu Popovića i Nikolu Kuljaču s kojima sam stalno bio u kontaku… I onda sam se pribrao, sada znam šta mi je činiti. Ali, bilo je bitno kako će reagovati moja porodica. Meni je bilo najvažnije šta će ljudi bliski meni da misle, dok za ostale ne mogu ništa da komentarišem.

Da li vas je neko razočarao?

– Bilo ih je, ne bih o tome da pričam.

Da li ste od nekog očekivali više?

– Nisam imao očekivanja. Nisam nikoga zvao za pomoć, savete. Pomogli su mi ljudi iz mog najbližeg okruženja. I to je najvažnije. Prija i podrška navijača, ljubitelja vaterpola.

Da li ste gledajući drugove na F8 Svetske lige u Bergamu pomislili da ste i vi mogli da budete sa njima?

– Ne bih se osvrtao na mene. Gledao sam finale i najbitnije mi je bilo da obezbede olimpijsku vizu i da odu u Rio. Drago mi je što su momci uspeli, što su pokazali kolika im je snaga i energija. Ko zna koji put smo dokazali da možemo da se nosimo s time i da budemo prvi.

Svi su rekli da im nedostaješ?

– Svestan sam i ja. Ali, voleo bih da mladi Nikola Jakšić što pre sazri, da što pre uđe u tu mašineriju i da na neki način nedomesti mene.

Kako su ti pomogli drugovi?

– Čuli smo se i videli, i pojedinačno, i svi zajedno. Od prvog do poslednjeg pružili su mi podršku. Drago mi je, a nisam ni očekivao da će biti drugačije.

Ta njihova podrška se negde pogrešno tumači?

– Pogrešno se shvata tamo gde ljudi hoće da se pogrešno shvati. Zajedno smo od malena, zajedno smo sazrevali i kao braća smo.

Kako se osećate kada izađete na ulicu?

– Niko mi nije dobacio, rekao ružnu reč. Bio sam sa suprugom na njenom nastupu u Beloj Crkvi i ljudi su mi na neki način pružili podršku uz opasku „izdrži“.

Rađen kaže da mu nimalo nije bilo lako da svedoči na Kongresu o prevenciji dopinga u beogradskom Domu omladine.

– Sat, dva pred taj događaj imao sam užasnu tremu, bojao sam se da ću reći nešto što ne bih trebalo da kažem, a onda će se pogrešno razumeti. Kako sam seo u stolicu, kada je prošao prvi aplauz sve je bilo lepo. Zahvalio bih se i ADAS, koji je učestvovao u svemu tome i koji nam je omogućio da se tamo pojavimo, kao i mojoj agenciji „Vind“.

Izvor: novosti.rs