Damir Burić: Ovde sam postao igrač

Vaterpolisti Radničkog nalazi se na gostovanju u Rijeci gde treniraju sa domaćim Primorjem sa kojim su odigrali i humanitarni meč. Gostovanje i treninzi treba da pripreme Radnički za izazove koji slede u nastavku sezone, a dolazak u Rijeku je na neki način povratak kući za hrvatskog reprezentativca i osvajača zlatne olimpijske medalje Damira Burića, koji nastupa za Kragujevčane. Koliko je Radnički ozbiljno organizovan klub svedoči i pres služba koja putuje sa timom,a  zahvaljujući njoj preuzeli smo intervju Burića koji se vratio na Kantridu, gde se afirmisao. 

Damire kada si odlučio da počneš da se baviš ovim sportom?

Vaterpolom sam počeo da se bavim relativno kasno, sa 14 godina, u rodnoj Puli, i to sasvim slučajno. U početku sam trenirao rukomet, ali sam zbog povrede ruke krenuo na terapiju plivanja, baš u vreme osnivanja vaterpolo kluba, i tako je sve počelo. Sve to je postalo mnogo ozbiljnije tri godine kasnije, kada sam prešao u Primorje, gde sam praktično i postao igrač.

Reci nam nešto više o periodu provedenom u Primorju.

Taj period je bio jedan od najlepših u mojoj karijeri. Bili smo mlada ekipa, svi približno isto godište i, uprkos neiskustvu, igrali smo jako dobro. Sa većinom tadašnjih saigrača se i danas družim, ostali smo prijatelji i puno lepih uspomena nosim iz tog perioda.

Možeš li da uporediš tu tvoju generaciju i sadašnju ekipu Primorja i šta se od tada promenilo?

Mislim da nije velika razlika u kvalitetu timova, pogotovo u moje poslednje dve godine na Kantridi. Igrali smo tada fajnal-for Evrolige, koja je bila jača od prošlogodišnje, sa više jakih timova. Primorje je sada daleko moćnije finansijski i strukturno. Sastavljeno je od iskusnih profesionalaca, iz raznih krajeva, a moju generaciju su većinom činili mladi igrači, od 20 do 23 godina, iz Rijeke i okoline. Jedan igrač nove ekipe košta koliko i ceo tadašnji tim.

Kako si zadovoljan dosadašnjim tokom sezone u Radničkom?

Zadovoljan sam učinkom u Radničkom, pobedili smo u svim utakmicama i to govori da imamo kvalitet. Evidentno je da imamo izuzetne pojedince, ali smo na okupu tek dva meseca i potrebno je još vremena da dostignemo željeni nivo forme i da se sve kockice uklope u mozaik.

Koliko će vam u tome pomoći dueli sa Primorjem?

Mislim da nam odmeravanje snaga sa ovako jakim rivalom, koji je uz Jug trenutno najjači hrvatski tim, mnogo znači. U ovakvim mečevima rezultat nije bitan, već je najvažnije kako ćemo odigrati i da vidimo dokle smo napredovali u ovom trenutku.

Kup Evrope je zacrtan kao glavni cilj, može li Radnički da osvoji ovo takmičenje?

Plasirali smo se u polufinale što je dobar rezultat, ali mislim da možemo mnogo više od toga. Čekamo žreb, da vidimo protiv koga ćemo igrati. Od nas sve zavisi, mislim da imamo sve što je potrebno da se plasiramo u finale, a nakon toga i da osvojimo Evrokup. Sigurno je da su preostale ekipe trenutno najbolje u ovom takmičenju, ali i mi imamo svoje šanse i pokušaćemo da donesemo trofej u Kragujevac.

Kako si se snašao u Kragujevcu i kako provodiš slobodno vreme?

Imam sina od pet meseci, pa supruga i ja najviše vremena posvećujemo njemu. Nemam previše slobodnog vremena, ali sam za sada zaista prezadovoljan gradom. Kragujevac nudi sve što je potrebno, svi su me sjajno prihvatili i nije mi bilo teško da se adaptiram. Najbitnije je da su saigrači, trener i uslovi na zatvorenom bazenu zaista fantastični.