Filip Filipović definitivno stavio tačku na karijeru: Nećete me više videti u bazenu, sada ću krenuti drugim putem

Jedan od najboljih vaterpolista svih vremena Filip Filipović, stavio je tačku na bogatu igračku karijeru.

Filipović je vest o povlačenju objavio nakon što je sa Vaterpolo klubom Los Anđeles osvojio titulu nacinalnog šampiona SAD, gde je proglašen i za najboljeg igrača finala, u kojem je postigao šest golova, uključujući i peterac za titulu. Potom je izašao iz bazena i objavio kraj karijere.

– Nećete me više videti u bazenu. To je to. Nisam želeo ništa da najavljujem jer kad god sam najavljivao nešto bi se desilo. Kao što sam rekao, dobio sam signal i to je to. Poslednji šut, poslednji gol. Ovi momci su bili neverovatni i ponosan sam što sam ih vodio do kraja – rekao je Filipović.

Filipović je sa reprezentacijom osvojio blizu 40 medalja, među kojima se izdvajaju dva olimpijska, šest evropskih i dva svetska zlata. Tri puta je bio klupski šampion Evrope, sva tri puta sa italijanskim Pro Rekom, 2009, 2012. i 2015. godine, a u karijeri je nastupao još za Partizan, u kojem je ponikao, odnosno Solnok, Olimpijakos, Radnički i Novi Beograd.

Ocenio je srpski vaterpolista da je finale kojim je okončao karijeru bilo od onih za koja se živi, a na pitanje šta će mu najviše nedostajati rekao je?

– Verovatno ovaј osećaј koјi imam sad, energiјa. Ne nedostaјu mi golovi, titule… Јer sam osvoјio sve. Ali ova priјateljstva, to će mi faliti. Sada ću krenuti drugim putem. Biće vaterpolo, ali јe drugačiјe od igranja u bazenu – zaključio je.

Ponikao je u Partizanu, na Banjici, gde je i odrastao. Kakav je bio talenat pokazuje i podatak da mu je tadašnji trener crno-belih, Dejan Udovičić, pružio priliku da sa svega 13 godina debituje za prvi tim. Bila je to prva od 240 utakmica koliko je Filipović odigrao za Partizan. Ubrzo je postao standardni prvotimac i a tokom osam sezona postigao je i 413 golova i osvojio četiri duple krune.

Prešao je 2009. u italijanski Pro Reko, u kojem je proveo i najveći deo svoje bogate karijere. U prve tri sezone je osvojio dve titule šampiona Evrope, tri titule prvaka Italije, Superkup Evrope i Regionalnu ligu. Kao i većina reprezentativaca, 2012. se vratio u Srbiju i zaigrao je za Radnički, koji je tada napravio tim za najviše domete. Sa Kragujevčanima je tokom dve sezone osvojio Kup Evrope 2013, godinu dana kasnije je u Barseloni igrao novo finale Lige šampiona, a za dve sezone je postigao blizu 200 golova.

Vratio se u Pro Reko zajedno sa Duškom Pijetlovićem i Andrijom Prlainovićem, a već u toj prvoj sezoni je osvojio treću titulu evropskog šampiona sa italijanskim klubom. Posle 185 utakmica, 330 golova i brojnih trofeja, Filipović je napustio Đenovu i prešao u Solnok. Sa mađarskim timom je osvojio novi trofej Kupa Evrope, a već narednog leta je potpisao za Olimpijakos, u kojem je proveo dve sezone. U međuvremenu je stavio tačku na reprezentativnu karijeru, gde se oprostio na najlepši mogući način, osvajanjem olimpijskog zlata u Tokiju. Pričalo se i tokom 2023. da će trofejni golgeter završiti igračku karijeru, ali je usledio poziv Novog Beograda, koji je sklopio tim za osvajanje evropske titule i Filip je kao kapiten želeo da se oprosti na najbolji način.

Igrao je potom u Kuvajtu i Sjedinjenim Američkim Državama, da bi sada objavio i definitivan kraj karijere.