Jakšić: Nadam se da ćemo vladati bar još 50 godina

Srpski vaterpolista, Nikola Jakšić, osvojio je na nedavno završenim Olimpijskim igrama drugo olimpijsko zlato sa reprezentacijom Srbije. Seniorskom sastavu priključio se 2015. godine, kada je imao 18 godina. Iste godine je postao svetski šampion, a u narednim godinama je sa reprezentacijom osvojio i dva evropska i dva olimpijska zlata. Osvajao je medalje i u Svetskoj ligi, Svetskom Kupu, na Mediteranskim igrama i Univerzijadi.

Srpski bek je bio gost jutarnjeg programa na TV Prva, gde je podelio svoje utiske posle osvojenih Olimpijskih igara.

– Krenuli smo isto kao u Riju, loše. Bolje je bilo da krene loše, nego da bude obrnuto. Ta grupna faza, posebno na Olimpijskim Igrama je takva da je svaka utakmica teška, gleda samo da se kvalifikuješ u četvrtfinale. Posle toga svaka utakmica je bitna. Nije bilo važno s moje pozicije ideš. Kad sam već pomenuo Rio, tamo smo se kvalifikovali kao četvrti, dakle, jedva, da bismo posle u četvrtfinalu, polufinalu i finalu pobedili sve sa tri razlike. Sada, pobedili smo Italijane, sa Španicima je bilo ludilo… – kaže Jakšić.

Srbija je u Tokiju imala grupu koja je bila vrlo teška.

– Grupa nam je bila dosta teška, ali nije ni to bilo loše, jer su nam posle dolazili ‘lakši’ protivnici. Misli,, nisu lakši, ali nismo morali da idemo na nekog u grupi, kao što je bila Španija, Hrvatska ili Crna Gora, što opet nije bilo loše.

Saglasio se sa time da je susret četvrtfinala bio najbitniji.

– To je najbitnija utakmica. Zato što ti ta utakmica znači da li ćeš igrati za medalju ili igrati od 5-8 mesta. A realno, ko želi da igra od 5-8 mesta? Ispalo je da je utakmica bila kao trening, a nije tako. Nadam se da će tako ispasti svaki put, ali definitivno, to je najbitnija utakmica – smatra Jakšić.

On je otkrio i kako su se naši igrači pripremali, kako su se borili.

– Kad dođeš na Igre, tu si sa nekim određenim razlogom. U ovom slučaju, čekali smo pet godina, znajući da će pola ekipe da se oprosti. Svi smo hteli da se to završi kako treba, u nekom posebnom svetlu. Bilo je u našim glavama naravno i mnogih drugih opcija, ali hvala Bogu, završilo se onom najboljom. Kako krene turnir, pa izgubiš prvu utakmicu, dobiješ sledeću, pa opet izgubiš…Onda se oseti nesigurnost, ali tu je Deki uvek da nas digne, međusobno se bodrimo, znamo što smo došli. Ali znate kako je, ne želiš da izgubiš sve utakmice, bez obzira s koje pozicije krećeš. Ideš sve da dobiješ. Ali, bolje je što je tako krenulo i da se ovako završilo, nego da je bilo obrnuto – dodao je Jakšić.

Reč je o mladom vaterpolisti koji ima 24 godine, ali već dva olimpijska zlata. Malo je slobodnog vremena.

– Mene to isto frustrira što nemam pauzu. Imam 24 godine. Ušao sam u reprezentaciju 2015, od tada sam tu i na tom nekom nivou smo ne samo ja, već cela ekipa. Nadam se da ćemo na tom nivou ostati narednih 10, 20, ili bar 50 godina. Deset dok sam ja tu. Videćemo još – našalio se Nikola.

Pripreme vaterpolista su naporne, ali Jakšić kaže da je sve to neophodno da bi se postigli vrhunski rezultati.

– Ne znam kako da objasnim. Kad dođeš na svaki turnir, znaš zbog čega si došao, uvek ideš da osvojiš, posebno je tako kod nas. Uvek smo tu da obradujemo nas, celu zenmlju. Da vidimo koliko možemo. Uspeli smo da osvojimo dva olimpijska zlata što nikom nije pošlo za rukom, bar u našem sportu, osim Mađarima. Uradili smo nešto neverovatno, nadam se da ćemo isti uspeti i 2024. godine, što da ne? Treninzi su dobri, ne smem o tome da kažem ništa loše. Odlični su. Moguće da su nam negde izašle škrge! Pripreme moraju da budu teške da bi dobili ritam, da bi ušli u formu za osam vezanih utakmica na Igrama, da daš svoj maksimum, pošto je to neverovatan napor. Imaš 16 dana, osam utakmica, svaka na vrhunskom nivou je nešto neizvodljivo. Na kraju je došlo da bude ono, ‘hajde molim vas da se završi’. Naravno, oseća se umor, pa ja sam uvek umoran, sa 24 sam postao hronično umoran. Šalim se, kad su ti mečevi na redu, nema mesta za umor. Ako smo mi umorni, kako će stariji pored nas, kako je tek njima – priča Jakšić.

Osvrnuo se i na meč sa Španijom u polufinalu.

– Ne znam šta da kažem, i mi smo se preznojili u bazenu, ali to niste mogli da vidite. Bilo je svega, poveli smo, pa su nas, stigli, prestigli, pa smo ih jurili, pa je bilo priznavanje onog gola. Da tad nismo svi poludeli, da nam tad nije bila krv u očima kad smo videli šta su uradili. Ta odluka je samo podstakla da naš inat bude još veći pošto je bilo još 4,5 minuta do kraja uitakmice, ali oni su totalno pali. Moguće da su očekivali da ćemo mi pasti, ta Španija je uspela da nas pobedi pre toga na Evropskom prvenstvu, pa na Svetskom 2019. godine. Grupna faza, svi su ih gledali kao favorite, bili su jedini koji su mogli da nama da igraju. Imali smo dodatni motiv da ih dobijemo. Finale pre finala. Videli ste sve, kad smo pobedili, kao da smo osvojili već tada – iskren je Nikola.

Onda je došlo finale to sa Grčkom.

– U tom trenutku smo bili presrećni, a što se tiče Grčke odigrali su neverovatno. Pored Španije su bili ubedljivo najbolji, pobedili su Crnu Goru, Mađarsku sa 4-5 razlike. Niko im nije bio ravan, odigrali su najbolje u što sam ih ja bar video. Svaka im čast na tome, ali onda je došlo to finale, šta da vam kažem… Znali smo s kim igramo, da nas nisu nikad dobili, ali da to nema veze jer su Olimpijske Igre. Bez obzira, ko god da je bio, opet Španija, Hrvatska, Crna Gora, da nas dobiju, morali bi baš da se pomuče. Na kraju je bilo 13:10 i izgledalo je kao da se Grčka nije preterano pala. Došlo je ipak do našeg opuštanja u drugoj četvrtini, pomislili smo biće lako,ali tu ne sme da bude padanja. Posle 7:7, 8:8, posle smo rekli, tu je bio i sleektor. Razdrmao nas je, posle smo se mi razdrmali međusobno, jer smo došli u situaciju da nismo znali šta da radimo. Završilo je kako je i trebalo da se završi, da smo igrali normalno, bilo bi i više, ali dobili smo, nije bilo bitno da li je jedan ili deset razlike – kaže vaterpolista Novog Beograda.

Osvrnuo se i na sjajan doček pred Skupštinom grada Beograda. Čuveni Balkon je i kod njega učinio da oseća tremu.

– Pomislio bih da otkada sam tu, od 2015. i koliko sam puta izašao na Balkon da će biti lako. Navikao sam, kao da radim tamo, međutim, šta reći… Pomislio bi čovek da se navikneš na izlaske na balkon, gledajući tu eufioriju, toliko ljudi, ali svaki put je gore i gore. Svaku put trema je sve veća, nisam znao u tokm trenutku koliko je ljudi, i kad su rekli ‘Nikola Jakšić’ izašao sam i rekao sam, ‘šta je ovo’. Oduševio sam se, nisam mogao da verujem, bilo mi je puno srce. Pretpostavljam koliko nas je gledalo. Kad vidite toliko ljudi, kad navijaju, skandiraju vaše ime, to je neverovatno.

Od reprezentacije se oprostilo sedam igrača, ali Nikola kaže da ne brine za budućnost. Zahvalan im je na svemu što su uradili za njega i srpski vaterpolo.

– Sad smo tu mi. Ne znam šta da kažem za njih sedmoricu. To ne možete da verujete, neverovatni su momci, sve sam naučio od njih, gledao sam ih kao stariju braću. Ne znam kako će biti bez njih, neprevaziđeni su. Bez obzira na to, daćemo maksimum, sledeće godine je svetsko i evropsko prvenstvo, posle ide drugi ciklus, pa onda taj Pariz 2024. Nadam se da će biti uspeha narednih 50 godina – zaključio je Jakšić.