Zoran Babić novi predsednik Vaterpolo saveza Srbije !

Na skupštini Vaterpolo saveza Srbije koja je u sredu održana u htelu M, Zoran Babić izabran je većinom glasova za predsednika te organizacije. Babić, privrednik, političar i šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke u Skupštini Srbije, dobio je 34 glasa od 43. prisutnih delegata klubova, dok je njegov protivkanidat i proslavljeni vaterpolista Aleksandar Šapić dobio 6 glasova. Po izboru, Babić je predložio, a skupština izglasala novog generalnog sekretara Nemanju Marjana koji će na tom mestu naslediti Marka Stefanovića. Tako je posle skoro sedam meseci od smene Velibora Sovrovića vaterpolo organizacija Srbije dobila prvog čoveka pred kojim je zadatak da vrati stabilnost u organizaciju koja duguje oko milion i 300 hiljada evra i funkcioniše sa privremenim organima uprave. Kao najvažnije ciljeve u svom mandatu novi predsednik istakao je ekonomsku stabilizaciju sporta, realizaciju strateških ciljeva i bolji marketing i promociju. Takođe, Babić je najavio da će uložiti napor da vaterpolo dobije status sporta od nacionalnog značaja čime bi dobio veću pomoć od države.

“ Učiniću sve da vatepolo postane sport od nacionalnog značaja, jer on to svojim rezultatima zaslužuje i to bi mu omogućilo veću pomoć od države. Za mene je velika čast da budem na čelu vaterpolo saveza i u svom programu sam definisao tri ključne tačke. Na prvom mestu  je finansijska konsolidacija jer se u organizaciji nagomilao dug iz prethodnog perioda. Ne želim da gledam u prošlost jer verujem da sam čovek budućnosti, i zato ne razmišljam o uzrocima nastanka dugovanja već o saniranju, a plan je da godišnje smanjujemo dug za 400.000 evra kako bi kroz tri godine izašli iz problematične situacije“, kazao je Babić u predstavljanju svog programa neposredno pred glasanje delegata.

Kao drugu tačku svog programa on je zacrtao realizaciju strateških ciljeva, među kojima su kontinuitet rezultatskih uspeha svih selekcija, razvoj infrastrukture širom Srbije, što podrazumeva pokretanje novih centara po uzoru na Kragujevac, kao i razvoj ženskog vaterpola.

“ Poseban prioritet stavljam na infrastrukturu koja je osnova svakog sporta, a koja bi u Srbiji mogla da se poboljša. Mi smo pre nekoliko godina bili u situaciji da u Beogradu radi samo jedan zatvoreni bazen, na sreću sada je to mnogo bolje, ali trebalo bi stvoriti uslove i u drugim gradovima, izgradnjom zatvorenih bazena tamo gde oni ne postoje ili natkrivanjem postojećih otvorenih, što bi moglo da bude dobro rešenje, mnoga mesta bi dobila priliku da se uključe u vaterpolo. Dobar primer za to je Kragujevac gde je za kratko vreme oko 1000 dece počelo da se bavi tim sportom. Na pomoć će moći da računaju i ženski klubovi kako bi unapredili položaj ženskog vaterpola i dobili jaku ligu“, kazao je Babić.

Kao treći cilj on je naglasio marketinšku promociju vaterpola, veći angažman privatnog sektora u sponzorisanju i podršci u razvoju trofejnog sporta.

“ Srbija je prošle godine imala najjaču vaterpolo ligu u Evropi, koja nije imala sponzora. To moramo da promenimo i pronađemo partnere koji su zainteresovani da ulažu u vaterpolo. U samoj organizaciji trebaće nam jasnija definicija odgovornosti i racionalizacija. Moramo da radimo i na medijskoj afirmaciji, kako bi sport dobio više pažnje, pokrivenost televizijskim prenosima, a u tu svrhu u budućnosti bi mogli da promenimo i termine odigravanja utakmica“, rekao je između ostalog u predstavljanju svog programa novi predsednik VSS-a.

Babić je zaključio svoje izlaganje otvorenim pozivom stručnim ljudima, pa i drugom kandidatu Aleksandru Šapiću da se uključe radu na postizanju uspeha koji je u krvi vaterpolo porodice.

Skupštini se potom obratio i Šapić koji je istakao da bi podržao kandidaturu Babića da je u usledila u martu, i da se kandidovao posle razgovora sa tadašnjim generalnim sekretarom Stefanovićem i prvim čovekom Partizana Alkesandrom Šoštarom koji su ga obavestili o stanju u organizaciji i potrebom za čovekom koji bi mogao da promeni stvari pošto više od 6 meseci nije bilo ličnosti spremne da stane na čelo VSS-a.

„Nisam sa sobom poneo program, jer je on unapred svima dostavljen. Ovde želim da kažem da je meni vaterpolo puno doneo i da sam uvek spreman da pomognem, a nikako odmognem. Ja sam odlučio da se kandidujem posle razgovora sa Stefanovićem i Šoštarom koji su me pozvali i rekli da je situacija delikatna i da bi mogao da pomognem. Tom prilikom sam rekao da ću razmisliti, a potom sam i prihvatio poziv. Međutim, sada se stvorila jedna loša atmosfera koja u vaterpolu nije postojala, i dešavaju se neke stvari od kojih je mene sramota“, rekao je najbolji strelac u istoriji srpskog vaterpola.

Šapić je u nastavku izlaganja rekao da se stvorila atmosfera straha i pritisaka, kojih do sada nije bilo i da bi svi trebali da razmisle da li žele da to postane pravilo u organizaciji.

“ Ja podržavam kandidaturu Babića, i da mogu glasao bih za njega, jer mislim da on može da bude dobar predsednik, kao i neki pre njega bez obzira što nije bio sportista. Ono što meni smeta su pritisci i neki potezi ljudi koji su sebi dali za pravo da pokušaju da utiču na klubove kako će glasati. Vrhunac toga je ono što je učinio Partizan i njegov predsednik Šoštar. Niko ne može da prenebregne te činjenice i to je sramota za veliki klub. Mislim da se to tako ne radi i da će naneti štetu vaterpolu ako se bude uvelo pravilo da politika odlučuje. Razmislite o tome, jer jednom kada se takva pravila postave teško ih je menjati“, zaključio je Šapić.

Rasprava je posle izlaganja kandidata trajala još neko vreme, a između ostalog predsednik Partizana iskoristio je priliku da obrazloži zašto su crno-beli promenili odluku.

„Vaterpolo klub Partizan i sport kod nas ne bi trebalo da se odlučuju za bilo koju stranu, ali nismo izolovani od okruženja u kojem se nalazimo i moramo da se oslonimo na državu. Mi smo podržali Šapića pre nego što smo bili upoznati sa kandidaturom i programom Babića. Promenili smo odluku na Upravnom odboru kluba i u konsultaciji sa sportskim društvom kome pripadamo“, kazao je Šoštar.

Po završetku izlaganja programa kandidata i rasprave pristupilo se glasanju po tački 4. dnevnog reda, odnosno o izboru predsednika. Svaki delegat dobio je za skupštinu tri lista: plavi, crveni, i beli pa je predsednik Skupštine Živa Cvijetićanin upozao delegate sa sistemom glasanja. Podizanje plave kartice bilo je glas za Šapića, a crvene za Babića.

I pre brojanja  bilo je jasno da je mnogo više crvenih listovaa i da je pobednik Babić, a prebrojano je 34 glasa za njega i 6 za Šapića iako je novinara Vaterpolo vesti imao utisak da je podignuto sedam plavih listova. To u svakom slučaju ne bi promenilo konačan rezultat, ali bi broj delegata koji nisu dali svoj glas smanjiio sa tri na dva.

Po izboru novog predsednika, nastavljena je sednica, u kojoj je podnet izveštaj Koordinacionog odbora, a potom i Anketnog odbora o kome će Vaterpolo vesti uskoro opširnije pisati. Izveštaj rada dao je i generalni sekretar Marko Stefanović koji je uoči skupštine podneo ostavku posle sedam godina na funkciji kako bi omogućio novom predsedniku da izabere glavnog saradnika.

Stefanović je u izlaganju izneo rezultate rada saveza u proteklom periodu bez predsednika, kada je on zajedno sa Koordinacionim odborom vodio organizaciju, posle čega se zahvalio na dugogodišnjoj saradnji ljudima u savezu i reprezentativcima. On je zamolio članove skupštine da jednoglasno usvoje njegovu ostavku.

Na mesto generalnog sekretara izabran je Nemanja Marjan, nekadašnji vaterpolista koji je u VSS-u do sada obavljao funkciju izvršnog direktora. On se u obraćanju zahvalio svom prethodniku na izuzetnom radu, kao i članovima skupštine koji su ga jednoglasno izabrali na predlog predsednika.

“ Hvala članovima skupštine napoverenju, i mom prethodniku Marku Stefanoviću koji je proteklih godina mnogo učinio za VSS“, rekao je kratko Marjan po izboru na mesto generalnog sekretara.

Nakon izbora novog ‘operativca’ VSS-a zasedanje skupštine je prekinuto, i trebalo bi da bude nastavljeno u roku od 14 dana kada će na dnevni red doći izbor Upravnog odbora, a potom i Stručnog saveta kako bi se konstituisali svi neophodni organi za puni rad saveza.