Prlainović: Klupski vaterpolo u Srbiji je na kolenima

U opširnom intervjuu za Novosti, Andrija Prlainović je govorio o stanju u srpskom vaterpolu i savezu, ali i o Pro Reku. Teška srca je digao sidro iz Crvene zvezde, Beograda, Srbije. Danas Andrija Prlainović priznaje da je povratak u Pro Reko, za koji je igrao u sezoni 2011/2012, bio pravi potez, da je došao u stabilnu sredinu, u kojoj razmišlja samo o vaterpolu. Ali, ne krije i da je zabrinut za sudbinu ne samo crveno-belih, već i ostalih naših klubova. Plaši se i za VSS, koji je u teškoj finansijskoj situaciji.

– Prvih dana nije mi bilo drago što sam napustio Crvenu zvezdu, jer sam sa divnim saigračima napravio velike rezultate. Svi smo osećali jednu dozu zadovoljstva, sreće, jer nema ništa lepšeg od osvajanja trofeja u svojoj zemlji i normalno je da tu želiš da nastaviš karijeru. Ali, sada mi je drago što sam otišao u sredinu u kojoj mogu da planiram budućnost moje porodice. Boli samo to što je svima nama, koji smo otišli, Zvezda ostala dužna. Od maja prošle godine nismo dobili ni dinar – ne krije razočaranje Andrija Prlainović.

Ljubimac severa kapicu kluba za koji navija od malena obukao je iznenada, krajem leta 2012. I odmah su usledili finansijski problemi, malo je nedostajalo da se brzo raspadne Zvezdin drim tim. Ali, igrači su rekli „ostajemo“ i osvojili Ligu šampiona.

– Ko zna šta bi bilo da nismo postali najbolji evropski klub. Verovatno bi većina otišla. Ovako, za dve godine osvojili smo šest trofeja. Imao sam sreću što sam bio kapiten i danas se rado sećam tih trenutaka, momaka… Nažalost, klub se nije na adekvatan način odužio igračima. Tu je i završena svaka priča o eventualnom nastavku saradnje. Klub je daleko manje pružio igračima nego oni njemu i pitanje je kako će se sve na kraju završiti – gorko primećuje Prlainović.

Ali, Zvezdina priča nije usamljena u srpskom vaterpolu. I ostali klubovi su u sličnoj situaciji.

– Klupski vaterpolo u Srbiji je na kolenima, na staklenim nogama. Isto je u Zvezdi, Partizanu, Radničkom. Mnogi igrači su mnogo dali klubovima, održavali ih u životu. Pričati o budućnosti klubova nije realno kada toliko duguju igračima, koji su napravili velike rezultate i osvojili trofeje. Sve to zabrinjava sve ljude u vaterpolu – upozorava Prlainović.

Zato i ne razmišlja o drugom povratku u zemlji:

– To nije realno, s obzirom na to da mi se isto desilo i u Partizanu i Crvenoj zvezdi. Zato je i normalno da svi mi gledamo gde će nam biti bolje i sigurnije za naše porodice – ističe Prlainović.

Srećna okolnost za reprezentaciju je to što većina asova svoj hleb zarađuje u inostranstvu. To ne krije ni Prlainović:

– Imam sreću, privilegiju što sam u klubu kao što je Pro Reko. Ovde se znaju ambicije, ciljevi su jasni, ekipa se iz godine u godinu pravi da osvaja trofeje. Igrači o stvarima van bazena ne treba da razmišljaju. Milina je kako stvari funkcionišu i nadam se da ću ostati što duže.

Finansijska kriza godinama muči i Vaterpolo savez Srbije, koji nikako da smanji dug prema igračima.

– Sigurno je da postoji želja, volja, ali se rezultati sa tačke poslovanja nisu pomerili. I Savez je zbog toga na staklenim nogama. Istina, rešene su neke stvari, ali nisu od krucijalnog značaja za pravljenje rezultata reprezentacije. Kada bismo, mi igrači, na to mislili ne bi ispalo na dobro. Srećom, reprezentaciju gledamo kao veliku vrednost, instituciju, trudimo se da dajemo sve od sebe.

I pored svih problema, Srbija je prošle godine briljirala u bazenima širom sveta i osvojila tri zlata…

– Mislim da se radi najviše u Evropi. Možda je rad sa mlađima slabiji nego pre 15-20 godina, ali su i druga vremena. Srećom, opet se stvaraju sjajni igrači, ljudi. Imamo na širem spisku dosta talentovanih igrača da ne moramo da brinemo za budućnost reprezentacije. Imamo i mlade trenere, sva trojica izuzetno vode naše najbolje klubova. Posle Barselone imamo sjajnu atmosferu među igračima, stručnom štabu. Zato smo i najbolji – naglašava Prlainović.

Izvor: Novosti