Mandić: Daćemo sve od sebe da se revanširamo Hrvatima i vratimo na tron

Slegli su se utisci posle završetka Svetskog prvenstva u Budimpešti.

Vaterpolo reprezentacija Srbije osvojila je bronzanu medalju i tako nastavila kontinuitet, ali ostaje žal zbog poraza u polufinalu od Hrvatske sa 12:11. U tom meču Srbija je povela 3:1, zatim su Hrvati konstantno bili na „-1“, da bi četiri minuta pre kraja preokrenuli i prvi put poveli. Srbiaj je u duelu za treće mesto bila bolja od Grčke rezultatom 11:8, a Hrvati su preko Mađara (8:6) stigli do zlata.

Dušan Mandić je u razgovoru za Blicsport analizirao partije tima Srbije.

– Na kraju smo zadovoljni. Okliznuli smo se u polufinalu, ali to nije ništa strašno. Prosto, poraz je morao da dođe u nekom trenutku. Jednom smo morali da izgubimo – rekao je Mandić i dodao:

– Bilo nam je važno i zbog nas samih da pobedimo u duelu za treće mesto. Nemojte u polufinalnom porazu da vidite ništa strašno. Odlična smo ekipa i vratićemo se brzo na tron.

Na konstataciju da će pravda doći kad tad i da će naše komšije biti poražene, Mandić se nasmejao.

– Daćemo sve od sebe da im vratimo u predstojećim duelima, već na prvom sledećem takmičenju.

Tokom većeg dela turnira suđenje nije bilo nabolje, a najviše se to videlo u polufinalu, kada Hrvatska u gotovo svakom napadu dobijala igrača više.

– Da se razumemo, Hrvati su u toj utakmici bili agresivniji od nas i zbog toga su pobedili. Ključ našeg poraza je bila slabija odbrana. Mi smo dali 11 golova, što bi protiv svakog drugog protivnika bilo dovoljno za trijumf, ali oni su postigli jedan više. Do te utakmice obično smo primali sedam, osam pogodaka. Hrvati su dokazali da su bili najjača ekipa na Svetskom prvenstvu. Pobedili su nas, savladali su i Mađare. Neću da pričam o arbitrima, ali bi stvarno dosta trebalo da se priča o suđenju. Kako da se poboljša, kako da se konkretizuju neke odluke, da se zna šta je šta, pošto nije ni meni baš najjasnije kako se sudilo na ovom šampionatu – rekao je levoruki vaterpolista.

Mnogi mediji su isticali pozdrav Dejana Savića i Ivice Tucka posle utakmice. Dušan Mandić je u klubu saigrač sa Sandrom Suknom.

– Sportisti smo, dobro se poznajemo. Klupski sam drugar sa Sandrom Suknom. Naravno da ćemo im čestitati i pružiti ruku, to je normalno kod nas. Ostao je žal što nismo ušli u finale, ali nije bilo razloga da njima posle polufinala ne pružimo ruku. Poštujemo ih, kao i oni nas – poslao je Mandić sjajnu poruku.

Dušan Mandić je u Budimpešti igrao srcem, i pored povrede imao je veliku želju da pomogne saigračima.

– Prvo sam se 29. maja povredio protiv Juga kada mi je napukla jagodična kost. Onda sam se vratio, ali nisam trenirao sa ekipom. Taman kada sam podigao formu u grupnoj fazi, dobio sam temperaturu i osetio malaksalost. To me je baš iscrpilo. Nisam bio u punoj snazi ni protiv Hrvata ni protiv Grka. Dao sam sve od sebe, ali viša sila me je ovaj put sprečila da budem najspremniji – zaključio je Mandić u razgovoru za Blicsport.